Режа: Гидростатика. Суюқлик мувозанати



Download 176,98 Kb.
bet4/7
Sana31.05.2022
Hajmi176,98 Kb.
#622970
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
gidromexanik

Иссиқлик ўтказувчанлик. Ҳарорат градиенти таъсирида бир-бирига тегиб турган кичик заррачаларнинг тартибсиз ҳаракати натижасида иссиқликнинг тарқалиши иссиқлик ўтказувчанлик деб аталади. Бир жинсли текис девор орқали ўтган иссиқлик оқими қуйидаги тенглама орқали аниқланиши мумкин.
, (1.13)
бу ерда λ – иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти; -девор қалинлиги; F – иссиқлик ўтаётган юза; Δt – деворнинг иккала томонидаги ҳароратлар фарқи.
Охирги тенглама орқали λ нинг СИ даги ўлчов бирлигини топамиз:
.
Иссиқлик ўтказувчанлик коэффициентининг қиймати ҳароратга, босимга ва модданинг турига боғлиқ.
Солиштирма иссиқлик сиғими. Бу катталик модданинг ўзида иссиқлик энергиясини ушлаш қобилиятини кўрсатади. Солиштирма иссиқлик сиғими деганда модданинг масса бирлиги ҳароратини бир градусга кўтариш учун зарур бўлган иссиқлик миқдори тушунилади. Солиштирма иссиқлик сиғими қуйидаги тенглама орқали топилиши мумкин
, (1.14)
бу ерда Q – жисмни иситиш учун сарф бўлган иссиқлик миқдори; m – жисмнинг массаси; Δt – жараённинг охирги ва бошланғич ҳароратлари оралиғидаги фарқ. СИ да солиштирма иссиқлик сиғими Ж/кг·К бирлигида ўлчанади.
Газ, буғ, суюқлик ва қаттиқ жисмларнинг солиштирма иссиқлик сиғимлари одатда тажриба натижалари орқали топилади.
Ҳарорат ўтказувчанлик коэффициенти. Агар иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти жисмнинг иссиқлик энергиясини ўтказиш қобилиятини белгиласа, ҳарорат ўтказувчанлик коэффициенти эса жисмнинг иссиқлик инерцион хоссаларини ифода қилади. Бу коэффициент жисмнинг физикавий катталиги ҳисобланиб, ҳароратнинг ўзгариш тезлигини билдиради.
Ҳарорат ўтказувчанлик коэффициенти (α, м2/с) қуйидаги нисбат орқали аниқланади:
, (1.15)
бу ерда λ – иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти; с – солиштирма иссиқлик сиғими; ρ – зичлик.
Ҳарорат ўтказувчанлик коэффициенти модданинг комплекс хоссаларини белгилайдиган муҳим катталик бўлиб, (1.15) тенглама билан аниқланади ёки тажриба орқали топилади. Бу коэффициентнинг сон қиймати ҳароратга, зичликка, модданинг таркибига ва бошқа омилларга боғлиқ бўлади.
Гидростатика – гидравликанинг суюкликлар мувозанат конунларини урганадиган булимдир. Бу конунларни урганиш суюкликлиар оркали кучларни узатиш билан боглик масалаларни хал килишда мухим ахамиятга эга,бундан ташкари гидростатика суюкликларга тулик ёки кисман ботирилган каттик жисмнинг мувозанат конунларини урганади.
Суюкликларга таъсир килувчи кучлар куйилиш усулига караб ички ва ташки кучларга булинади.
Ташки кучлар – суюклик ка бошка жисмларнинг таъсирини ифодалайди (масалан суюклик солинган идиш деворларининг таъсири ,очик юзага таъсир килаётган хаво босими ва хоказо).
Ички кучлар-суюклик заррачаларнинг узаро таъсири натижасида вужудга келади.
Ички кучлар силжитувчи кучларга курсатиладиган каршилик сифатида номоён булади ва ички ишкаланиш кучи деб аталади.Ташки кучларни юза буйича таъсир килувчи кучлар сифатида куриш мумкин .Шунинг учун суюкликларга таъсир килувчи кучлар сирт буйича ёки хажм буйича таъсир килишига караб сирт кучларига ва масса кучларига булинади.
Сирт кучлар-курилаётган суюкликнинг сиртига таъсир килувчи кучлардир.Бунга босим кучи ,сирт таранглик кучи ,ички ишкаланиш кучи ва суюклик солинган идиш деворининг реакция кучлари киради.
Ички ишкаланиш кучи суюклик харакат килган вактда хосил булади ва ковушкоклик хусусияти юзага келади.
Масса кучлар –курилаётган суюкликнинг хар бир заррасига таъсир килади ва унинг массасига пропорционал булади.Гидравликада масса кучлар ,массанинг хажмга нисбатини ифодаловчи ,бирлик массага таъсир килувчи кучлар сифатида ифодаланади.
Суюкликларга таъсир килувчи асосий кучлардан бири гидростатик босимдир. Курилаётган S юзага таъсир килувчи Р куч гидростатик босим кучи ёки гидростатик куч дейилади.Р куч иккала кисмига нисбатан ташки куч ,бутун хажмга нисбатан эса ички куч хисобланади.Р кучнинг S юзага нисбати уртача гидростатик босим деб аталади.

Агар S юзани кичрайтириб бориб нолга интилсак (S®0) Р урт бирор чегара кийматга интилади.
Бу киймат А нуктага таъсир килаётган босимдан иборат булади ва у гидростатик босим дейилади.Тинч турган суюкликдаги босим иккита асосий хоссага эга:биринчи хосса-гидростатик босим узи таъсир килаётган юзага нормаль буйича йуналади.
Иккинчи хоссаси –гидростатик босим ,у таъсир килаётган нуктада хамма йуналишлар буйича бир хил кийматга эга.буни исботлаш мумкин эмас.
2).Босимни улчаш учун техникада куйидаги бирликлар ишлатилади:

  1. Куч бирликларининг юза бирликларига нисбати билан ; ;

; ПА (Паскаль) = .
2).Суюклик устунинг баландликлари билан.мм сув устуни ,мм симоб устуни.
3). Кучнинг бирор микдорининг юза бирликлари маълум микдорига нисбати ёки суюклик устунинингмаълум сонлари билан улчанади.
Мувозанат холатдаги суюкликларга босим ва огирлик кучлари таъсир килади. Босим суюклик эгаллаган хажмнинг хар хил нуктасида хар хил кийматга эга шунинг учун босимни х,у,z координаталарининг функцияси деб караймиз.Огирлик кучининг проекциялари rХdV ,rУdV,rZdV ,булсин,
яъни
G={rХdV ,rУdV,rZdV}.
Ох ук йуналишда элементар хажмнинг уОх текисликда ётган сиртга Р га тенг , унга параллел булган сиртга ,га тенг босимлар таъсир килади.
Бу сиртларга таъсир килувчи босим кучлари эса узаро ва
га тенг.Олинган элементлар ОХ уки буйича мувозанатда булиши учун, шу ук буйича йуналган кучлар йигиндиси нолга тенг булиши керак

Худди шунингдек Оу уки буйича хОутекисликда ётувчи сиртга PdX dZ, унга параллел булган сиртга эса
кучлар таъсир килади.
Шунинг учун эдементар хажмнинг Оу уки буйича мувозант шарти куйидагича булади;
.
Шунингдек Оz уки буйича куч таъс ир килади ва унинг мувозант шарти куйидагича булади;
.
Ухшаш микдорни кискартириб ва колган хадни dx,dy, dz га булиб куйидаги тенгламалар системасини оламиз:
, , , Гидростатик босимнинг бирор кордината укидаги узгариши зичлик билан бирлик огирлик кучининг шу ук йуналишидаги проекцияси купайтмасига тенг экан яъни мувозанатдаги суюкликларда босимнинг узгариши масса кучларига боглик.

Download 176,98 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish