Referat mavzu: O’zbekistonning bmt bilan hamkorligi Bajardi: Qosimov B. Tekshirdi: Mustapova H

birinchidan,

  uning  zimmasiga  tinchlik  va  xavfsizlikni  qo'llab-quv-vatlashdek  o'ta 

muhim  mas'uliyat  yuklatilgan;  U  tinchlikka  x a v f   soluv-chi,  osoyishtalikni  buzuvchi  yoki 

agressiya  akti  hisoblanuvchi  holat-larning  mavjudligini  belgilaydi.  O'z-o'zidan  bunday 

belgilash  o'zining  yuridik  oqibatlariga  ega  hisoblanadiki,  unga  ko'ra,  tahdid  yoki  agressiya 

ostida  qolgan  davlat  manfaatlarini 

ta'minlash  m aqsadida  bu  davlatga  B M T n i n g  

k o 'm a k l a sh i sh   hu q uq i  k o 'z d a   tutiladi;

ikkinchidan,

  Xavfsizlik  Kengashi  BMTning  asosiy  ijro  organi  hisobla-nadi;  agar  Bosh 

Assambleya  bilan  tinchlikni  qo'llab-quwatlashga  qara-tilgan  masalani  m uh o k am a   etish 

natijasida  tegishli  harakatni  amalga  oshirish  zarurati  mavjudligi  oydinlashsa,  bunday  masala 

Xavfsizlik Kengashi  z im m as ig a  yuklanadi;

uchinchidan,

  B M T   hatto  o'ziga  a'zo  hi sob lan m aga n  davlatlar  ham  Ustav  prinsiplariga 

muvofiq  ravishda  xalqaro  tinchlik  va  xavfsizlikni  q o ' l l a b - q u v v a t l a s h   u c h u n   z a r u r   b o 'l g an  

d a r a j a d a   h a r a k a t   qi lis hi n i  ta' minlaydi,  bu n d a   X a v f si zl ik   Ke ngashi  alo hida  o'rin  tutadi.

---

Xa vf siz li k  Ke ng as hi   —   c h e kl an ga n   vakillik  organi  ( B M T   a'zolari 

um umiy  sonining  1  foizidan  kam)  bo'lsa-da,  a'zo  davlatlar  Xavfsizlik  Kengashi  o'z 

vazifalarini  bajarishda  «ularning  nomidan  ish  ko'rishi»ga  rozilik  bergan.  Boshqacha 

aytganda,  Xavfsizlik  Kengashining  mustaqil  ravishda  amalga  oshiradigan  harakatlarini  o'z 

harakatlari  sifatida  qa-rashadi.  Xavfsizlikka  tahdid  mavjudligini  aniqlagach,  Xavfsizlik 

Kengashi  tegishli  tavsiyalar  kiritishi  mumkin  va  shu  bilan  birga,  huquqbu-zarga  nisbatan 

majburlash  choralari  to'g'risida  qaror  qabul  qilish  huqu-qiga  ham  egadir.  B M T   Ustavida 

bunday  hollarda  noharbiy  va  harbiy  ch or al arn in g   qo'llanishi  ko 'zda  tutilgan.  Har  ikki 

turga  man su b  cho-ralami  davlatlar Xavfsizlik Kengashi  qaroriga muvofiq  ravishda qo'llaydi;

to'rtinchidan,

  iqtisodiy  munosabatlami.  temir  yo'l,  dengiz,  havo  yo'l lari,  pochta,  telegraf, 

radio  yoki  boshqa  xil  aloqa  vosital^rini  to'liq  yoki  qis-man  to'xtatish,  shuningdek, 

diplomatik  munosabatlami  uzish  kabilar  noharbiy  choralar  sirasiga  kiradi.  Bu  ro'yxatga  uzil- 

kesil  deb  emas,  balki  namuna  sifatida  qarash  joizdir.  Xavfsizlik  Kengashi  bir  necha  bor 

bunday  choralarni  sanksiya  sifatida,  masalan,  Janubiy  Afrika  Respublikasi  va  Ja-nubiy 

Rodeziyaga  nisbatan  qo' 1 lash  to'g'risida  qarorlar qabul  qilgan;

beshinchidan,

  a'zo  da vla tlarning  havo,  de ng iz  yoki  qu ruqlikdagi  kuchlari  a m a lg a  

oshir ad iga n  n a m o y i s h ,   qama l  va  b o s h q a   shu  kabi  o p e ra ts iy al ar   harbiy  choralarni  tashkil 

etadi.  B M T   a'zosi  bo'lg an  bar-cha  davlatlar  Xavfsizlik  Kengashi  ixtiyoriga  ko'zda  tutilgan 

qurolli  kuch-larni  yetkazib  berishi  va  ularning  faoliyat  ko'rsatishini  ta'minlashi  shart. 

Buning  uchun  maxsus  bitimlar  tuziladi.  Bunday  choralarni  amalga  oshi-rishda  Xavfsizlik 

Ke ngashiga  ko'm akla shis h  m aqsadida  doimiy  a'zo  da vlatlar  vak illarida n  iborat  Harbiy 

Shtab  qo'mitasi  tuzilgan.

B M T   X av fsi zli k  Ke ng as hi   tarkibi  u n in g  vazifasi  va  vakolatlari  ko'lamidan  kelib 

chiqib  belgilangan.  Xavfsizlik  Kengashi  15  a'zodan:  beshta  doimiy  (Buyuk  Britaniya, 

Xitoy,  Rossiya,  AQ SH   va  Fransiya)  va  o'nta  m u v a q q a t   a'z ol ar da n   iborat.  M u v a q q a t  

a'zolarni  Bosh  A s s a m - b l e y a   ikki  yil  muddatga  saylaydi  va  ularni  zudlik  bilan  qayta 

saylash  mumkin  emas.  Bu  a'zolarni  saylashda  nafaqat  adolatli  ju g'rofry  taqsi-mot,  balki 

tinchlikni  qo'll ab- quw at las h  va  B M T n i n g   boshqa  maqsad-larini  ro'yobga  chiqarish 

boras ida   davlatlar  ishtiroki  darajasidan  ham  kelib  chiqiladi.

Protseduraga  tegishli  masalalar bo'yicha qarorlar Xavfsizlik  Kengashi  a'zolarning ko'pchilik 

-  to'qqizta  ovozi  asosida  qabul  qilinadi.  Shuningdek,  boshqa  masalalar  yuzasidan  ham  kamida 

to'qqiz ovoz yig'iladi,  bu  ovozlar sirasida albatta  doimiy  a'zolarning ovozlari  bo'lishi  shart.