Реферат бажарди: "мямт" йўналиши 3-курс талабаси Абдуллаева Дилдорахон Қабул қилди


температура пасайган сари электр утказувчанлиги ортадиган



Download 0,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/12
Sana26.02.2022
Hajmi0,76 Mb.
#473342
TuriРеферат
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
qattiq zhismlarning kristall tuzilishi

температура пасайган сари электр утказувчанлиги ортадиган 
элементларни металлар деб атамок керак.
Бундан ташкари, абсолют ноль температурада модданинг энергияси минимал 
булади. Бундай холатда металларнинг электрон утказувчанлик хоссаси булса, 
металлоидларнинг бундай хоссаси булмайди.
Энди, металларга мана бундай таъриф берса булади: температура пасайган сари 
электр утказувчанлиги ортадиган, 
электрон утказувчанликка эга булган
болгаланувчан, иссик утказувчан ва ялтирок моддалар металлар деб аталади.
Металларнинг электр токини яхши утказишига сабаб шуки, жуда кичик 
потенциаллар айирмаси хосил килинди дегунча улар атомларидаги электронлар харакатга 
кела бошлайди, яъни мусбат кутб томон боради, натижада электр токи вужудга келади. 
Металлоидларда бундай хосса булмаганлигидан, улар электр токини утказмайди.
МЕТАЛЛАРНИНГ АТОМ-КРИСТАЛЛ ТУЗИЛИШИ. 
Металларнинг 
кристалл панжараларида 
мусбат ионлар муайян тартибда 
жойлашганлиги юкорида айтиб утилди. 
Металлар, бошка хар кандай модда каби, шароитга караб, турт хил агрегат холатда: 
каттик, суюк, газ ва плазма холларда була олади. Соф металл бир агрегат холатдан 
иккинчи агрегат холатга маълум температурадагина утади ва бунда металлнинг хоссалари 
узгаради.
Каттик холатда 
металл зарачалари муайян тартибда жойлашган булади, бу 
заррачаларнинг бир-бирини тортиш кучи билан бир-бирини итариш кучи узаро 
мувозанатда туради, натижада каттик жисм уз шаклини саклайди. 


Газ холатидаги 
металл заррачалари тартибсиз харакатланади, бир-бирини итаради, 
натижада металл гази имкони борича катта хажмни олишга интилади.
Суюк холатдаги 
металл заррачаларининг озрок кисмигина батартиб жойлашган 
булиб, бу жойлашув иссиклик таъсирида гох бузилиб, гох тикланиб туради. Демак, суюк 
холатдаги металл каттик холатдаги металл билан газ холатидаги металл орасида оралик 
мавкени эгаллайди. Металлнинг, умуман модданинг, агрегат холати орасидаги фарк ана 
шу.
Атомларнинг марказидан утказилган фаразий чизиклар панжара хосил килади. Бир-
бирига параллел жойлашган бир канча кристаллографик текислик фазовий кристалл 
панжара хосил килади, кристалл панжаранинг тугунларида эса атомлар (ионлар) туради 
(расм). Модданинг атом-кристалл тузилиши тугрисида тасаввур хосил килиш учун 
панжаранинг битта элементар катакчасини курсатиш кифоя. 

Download 0,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish