Редактор: А. Тилегенов Редколлегия ағзалары


МуғаллиМ ҳәМ үзликсиз билиМлендириў



Download 3,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/152
Sana02.07.2022
Hajmi3,32 Mb.
#729584
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   152
Bog'liq
3-2017

МуғаллиМ ҳәМ үзликсиз билиМлендириў
33
ним ҳисобланади. Бу кўмакчили конструкция ҳоким бўлакка нисбатан ўрин муносаба-
тини билдиради.
Ич кўмакчили конструкциянинг биринчи компоненти от ёки отлашган сўзлардан 
иборат бўлиб, кўмакчи сўз билан алоқага киришганда ўрин ва пайт муносабатини бил-
диради:
а) ўрин муносабати.
б) пайт муносабати.
в) тўданинг бир бўлаги.
Орта (ўрта) кўмакчиси от, отлашган сифат, ва олмошлар билан алоқага киришиб, 
кесим билан қуйидаги маьно-муносабатида бўлади:
а) пайт муносабати.
б) ўрин муносабати.
Жүз кўмакчили конструкциянинг биринчи компоненти от ва отлашган сўзлар билан 
алоқага киришиб, қуйидаги маьнони англатишга хизмат қилади: 
а) ўрин ва макон маьноси. 
б) вақт, замон маьноси.
в) восита маьноси.
г) бирор ҳаракат ёки ҳолат ҳақида фикр, мулоҳаза юритиш.
Шеваларда ўзбек адабий тилидаги қадар кўмакчисининг вазифасини дийин, 
чәлли,чийин, дәвүр, дәлли кўмакчилари бажариб келади. Ҳамда масофа, пайт маъно-
ларини англатади. Адабий тилимизда учрайдиган узра, янглиғ, каби кўмакчиларининг 
мазкур шевада умуман ишлатилмаслигида ҳам кўринади. 
Хулоса қилиб айтганда, Қорақалпоғистондаги ўзбек шеваларида кўмакчили кон-
струкциялар билан адабий тилдаги кўмакчили конструкциялар ўртасида умумийлик 
бўлиши билан бирга, шеванинг ўзига хос фарқлари ҳам мавжуд. Бу фарқлар, биринчи-
дан, шевадаги айрим кўмакчиларнинг адабий тилда қўлланмаслигида кўринса, иккин-
чидан, сингармонистик ва ассимилятив вариантларида, учинчида, семантик-функци-
онал, услубий, тўртинчидан, релект(қотиб қолган) ҳодисаларнинг сақланганлигидир. 
Адабиётлар:
1. Дмитриев Н.К. Грамматика башкирского языка.-М.,-Л.,1948.
2.Муталлибов С.М. Морфология ва лексика тарихидан қисқача очерк. -Тошкент: ЎзФА нашр, 
1959.
3. Рахматуллаев Ш. Ҳозирги адабий ўзбек тили .-Тошкент:Мумтоз сўз, 2010.
4. Эгамов В., Ж.Лапсок. Жомбой ва Булунғир район қипчоқ шеваларининг баъзибир синтак-
тик хусусиятлари. –Тўпл. Ўзбек тилининг лексик-грамматикхусусиятлари. –Тошкент -1981.
5. Қошғарий Махмуд. Девони луғатит турк. 1.-Тошкент: ЎзАФ шашр.-1961. 
6.Ҳожиев А.П. Ўзбек тили морфологияси, морфемикаси ва сўз ясалишининг назарий масала-
лари.-Тошкент: Фан, 2010. 
РЕзЮМЕ
Ушбу мақолада, асосан, Қорақалпоғистондаги ўзбек шеваларида кўмакчили конструкциялар 
билан адабий тилдаги кўмакчили конструкциялар ўртасида умумийлик ва шеванинг ўзига хос 
фарқлари ҳамда келишиклар билан бошқарлувчи диалектал кўмакчили конструкциялар хусусида 
ўрганилган.
РЕзЮМЕ
В статье основное внимание уделяется диалектическим иследованиям в Каракалпакстане, в 
частности общность вспомогательных структур и структур литературного языка, а также различия 
между диалектами и литературным языком.
SUMMARY
The article focuses on dialectical projects in Karakalpakstan, in particular with the help of auxiliary 
structures and structures of the literary language, as well as differences between cheva and differences.



Download 3,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish