Ракамли технологиялар ва сунъий интеллектни ривожлантириш илмий-тадкщот институти хузуридаги илмий даражалар берувчи


-расм таклиф этилаётган нейрон тармок модели архитектураси



Download 1,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/28
Sana15.12.2022
Hajmi1,61 Mb.
#887504
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   28
Bog'liq
Автореферат Уринов Элмурод

1-расм таклиф этилаётган нейрон тармок модели архитектураси.
1- 
цадам.
Софтмакс функцияси оркали тасвирда юз мавжуд сохалар аникдаб 
олинади:
Lcis = У
log / + (1 - у) lo g (l - / ) ,
бу ерда куйидаги шартлар текширилади: агар 
х
ойнада юз мавжуд булса у = 1, 
акс холда у = 0 булади.
2- 
цадам.
Эхтимолликлари юкори булган чегараловчи рамкалар регрессияси 
амалга оширилади:
Lreg = S( t ) - S ( t )
бу ерда 
t
ва 
t
мос равишда башорат килинган ва асосий хакикат (gound-truth) 
регрессияси натижаларини ифодалайди. 
S
- ишончли силлик 
L1
хатолик. 
Чегараловчи рамка регрессиясини вазифаси куйидаги учта параметрни 
аниклашдан иборат:
t w = w / w ,
t a = (а +
0.5w -
а -
0.5w )/w , 
t b = (b +
0.5 
w — b —
0 .5 w )/w ,
бу ерда 
а
ва 
b
чегараловчи рамкаларнинг мос равишда юкори хамда чап 
кординатаси, 
w
эса рамка энининг узунлиги, 
a, b, w,
мос равишда асосий 
хакикатнинг юкори хамда чап кординатаси ва энининг узунлиги.
3- 
цадам.
Бинар классификация оркали юз номзодлари йуналишларини 
башорат килишдан иборат:
Lcai = y \ o g g + ( 1 - y )
log( 1 -
g
) ,
бу ерда куйидаги шартлар текширилади: 
х
агар юз тасвири юкорига йуналган 
булса у = 1 булади, аксинча, пастга йуналган булса у = 0 булади.
14


Юкоридаги формулалардан келиб чикиб моделни куйидаги куринишда 
ифодалаш мумкин:
L (F i(x )) ^
L ([f , t, д \ )
Lcis
+
Xreq
• 
Lreg
+
Xcai
• 
Lcai
Xreq
ва 
Xcai
турли хатоликларни мувозанатга келтирувчи
бу ерда 
параметрлар.
Умумий хрлда, БСНТ нинг биринчи боскичдаги максадини куйидаги 
куринишда ифодаланилиши мумкин:
L(F1)
^
m i n
Биринчи боскичдаги айланиш бурчаги 
в г
куйидагича хдсобланади:
Г 0 0, 
д >
0.5 

{1800, 
д <
0.5
бу ерда 
в 1 = 0 0
тенглик юз номзоди юкорига йуналганини англатади, 
в 1 =
1800 
эса юз тасвири пастга йуналганини англатади ва уни тик хрлатга келтириш учун 
18 0 0 га айлантириш талаб этилади. Натижада текисликдаги айланиш бурчаклари 
[ - 1 8 0 0,1 8 0 0] дан [ - 9 0 0,9 0 0] кискаради.
БСНТ нинг биринчи боскичини укитиш учун уч турдаги укув 
намуналаридан фойдаланилди: позитив, негатив ва шубх,али намуналар. Ушбу 
намуналарни IoU (Intersection over Union - устма уст сохдни умумий сохдга 
нисбати) меъзонига кура ажратилди:
А п В
IoU = - — -
A

В
бу ерда 
А
ва 
В
мос равишда модел аниклаган ва олдиндан белгиланган тасвир 
сохдлари.
IoU кийматига кура позитив намуналарга 0,7 дан юкори ойналар, негатив 
намуналарга 0,3 дан паст ойналар ва шубхдли намуналарга 0,4 ва 0,7 ораликдаги 
ойналар киради. Позитив ва негатив намуналар юз ва юз эмас синфларга 
таснифлаш учун укитишда ёрдам беради. Позитив ва шубх,али деб каралган 
намуналар эса чегараловчи рамка ва йуналишни аниклаш учун ёрдам беради. 
Позитив ва шубх,али намуналар учун, агар уларнинг текисликдаги айланиш 
бурчаклари [-6 5 0, 650 ] ораликда булса, улар вертикал йуналишда деб каралади, 
агар [-1800, -1 1 5 0] ёки, [1150, 1800] ораликда булса пастга йуналган деб каралади.
Иккинчи босцич.
Факат биринчи боскичдан фаркди равишда номзод ойналар 
йуналишларини башорат килиш учлик синфда яъни, [-90°, -45°], [-45°, 45°], 
[45°, 90°] да таснифланади. Иккинчи боскичда айланишни созлаш амали 
куйидаги формула буйича башорат килинган бурчак билан амалга оширилади:
Г - 9 0
0, i d =
0; 
в 2 = •
00, 
id = 1;
ч 9 0
0, i d = 2,
id =
argm a
x g t , i = 0,2.
i
бу ерда 
g
0, 
5
,1 ва 
g 2
учта синф буйича башорат килинган йуналиш бахрлари. Юз 
номзодлари мос равишда -9 0 0, 00 ва 900 бурчак буйича айлантирилади. Иккинчи 
боскичдан сунг юз тасвирларининг текисликда айланиш бурчаклари диапазони 
[-9 0 0 , 900 ] дан [-450 , 450 ] гача камаяди.
15


Учинчи босцич.
Иккинчи боскичдан кейин барча юз номзодлари текисликда 
айланиш бурчаклари [-450, 450] диапазонда созланади
Юз номзоди текисликликда айланиш бурчаги 
6
RIP
барча боскичларда 
башорат килинган бурчаклар йигиндисини хдсоблаш оркали олинади:
9
rip


Download 1,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish