R sayfullaye V a, B. M e n g L iy e V, G. Bo q iyeva, M. Q u r b o n o V a, Z. Y u n u s o V a, m a b u z a L o V a h o z I r g I



Download 14,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet307/604
Sana28.06.2022
Hajmi14,45 Mb.
#716478
1   ...   303   304   305   306   307   308   309   310   ...   604
Bog'liq
61aeea691dd978.69736170

xoslangan 
so ‘z:
ko'm akchi, bog‘L ovchi, yuklama.
S o ‘z-gap b o s h q a s o ‘z bilan sin tak tik aloqaga kirishm aydi, o ‘zi
m ustaqil gap b o ‘ lib kelish qobiliyatiga, y a ’ni ajralganlik xossasiga
ega. M ustaqil v a yord am ch i s o ‘z esa b o g 'la n ish xususiyatiga ega
b o ‘lib , bulai'dan yordam chilar gapda a lo h id a b o ‘lak boTib kela
olm aydi, balki 
sintaktik jihatdan b o g ‘lash vazifasini bajaradi.
M ustaqil le k se m a esa m ustaqil ravishda gap b o ‘lagi b o ‘lib kela
oladi.
0 ‘zbek 
tili 
leksem alarining 
sem an tik -m orfologik -sin tak tik
belgilar m a jm u id a n iborat serqirra m o h iy a tin i jadvalda quyidagicha
berish mumkin (23-jad val):
23-jadval

Lel-
senia
turla-
ri
Ma’noviy belgilari
Morfologik
belgilari
Sintaktik
belgilari
Ajralish-
ning
asosiy
belgisi
1
Fe’l
Harakat-holatni 
atash 
mustaqil 
leksenialari
Nisbatlanuvchi,
o‘zgalanuvchi,
tarzlanuvchi
Cheklan- 
magan 
gap 
bo'lagi 
boiib 
kela olish
Morfolo­
gik va 
ma’noviy
2
Ot
Predmet 
va 
predmetlikni 
atash 
mustaqil 
leksenialari
Sonlanuvchi
Cheklanma- 
gan gap bo‘lagi 
bo‘lib 
kela 
olish
Morfolo­
gik va 
ma’noviy
3
Sifat
Belgini 
atash
mustaqil
leksenialari
Darajalanuvchi
Cheklanma- 
gan gap bo‘lagi 
bo‘lib 
kela 
olish
Morfolo­
gik va 
ma’noviy
4
So n
Miqdorni 
atash
mustaqil
leksemalari
Tartiblanuvch i
Cheklanma- 
gan gap bo'­
lagi bo'lib kela 
olish
Morfolo­
gik va 
ma’noviy
5
Ra­
vish
O'rin-payt, 
tarz- 
tusni atash 
mustaqil 
leksemalari
0
‘zgarmaslik
Cheklanma- 
gan gap bo'lagi 
bo'lib 
kela 
olish
Morfolo­
gik va 
sintaktik
6
Taq­
lid
Tovush 
yoki 
ko‘rinishga 
taqlid 
mustaqil 
teksemalari
0
‘zgarmaslik
Cheklanma- 
gan gap bo'lagi 
bo‘lib 
kela 
olish
Ma’noviy
7
Ol­
mosh
Ishora qiluvchi
mustaqil
leksemalar
0
‘zgaruvchi
Cheklanma- 
gan gap bo‘lagi 
bo‘lib 
kela 
olish
Ma’noviy
181


8
Ko‘-
mak-
chi
0
‘zgarmaslik
So‘in i 
so‘zga 
bog'love In, gap 
bo‘lagi
vazifasida kela
olmaydigan
so'zlar
Ma’noviy
va
cintaktik
9
Bog‘-
lovchi
O'zgarmaslik
So'zni va gapni 
bog lovchi, gap 
bo'lagi
vazifasida kela
olmaydigan
so‘z
Sintaktik
1 0
Yuk-
lama
O'zgarmaslik
Gap 
bo‘lagi 
vazifasida 
kela 
olmay­
digan so‘z
Ma’noviy
1 1
Modal
Munosabatni
atash
Ieksemalari
0
‘zgarmas-lik:
Ajraluvchilik 
(gap bo‘laklari 
bilan munosa- 
batga kirisha 
olmaslik)
Ma’noviy
va
sintaktik
Js
’S.
cc
M
>
1
Un-
dov
His-hayajonni
tasvirlash
Ieksemalari
0
‘zgarmas-lik
Ajraluvchilik 
(gap bo‘laklari 
bilan mixnosa- 
batga. kirisha 
olmaslik)
Ma’noviy
va
sintaktik
~c 
o
n
Tas- 
diq va 
inkor 
so‘zlar
Tasdiq-inkor
ma’noli
leksemalar
0
‘zgarmas-lik
Ajraluvchilik 
(gap bo‘laklari 
bilan munosa- 
batga 
kirisha 
olmaslik)
Ma’noviy
va
sintaktik
Taklif
so'zlar
Taklif 
ma’noli 
leksemalar
0
‘zgarmas-lik
Ajraluvchilik 
(gap bo‘Iaklari 
bilan munosa- 
batga 
kirisha 
olmaslik)
Ma’noviy
va
sintaktik
0 ‘zbek t ilid a so ‘z tu rk u m liri m azkur belgilaii asosida quyidagi
k o ‘rinishda tartiblanadi:
I.
M ustaqil so‘zlar
1.
F e ’l.
2.
Ot.
3.
Sifat.
4.
S on .
5.
R a v is h .
182


6. Taqlid.
7. Olmosh.
II. Yordamclii s o ‘zlar
8. K o‘m a k c h i.
9. Bog‘lovclii.
10. Yuklam a.
I I I . O raliq s o ‘z la r
1. S o ‘z -g a p la r .
S o ‘z turkumlari transpozitsiyasi
M a’lum ki, n a z a r i y y o n d a sh u v d a lek sem a n in g atash (denotativ)
sem asi deganda b o r liq d a g i h a r a k a t/h o la t, n a rsa -p red m et, miqdor,
belgi - x u s u - s iy a t in i a to v ch i, n o m lo v c h i sem a tushuniladi. Bu
sem aning har b ir in i m ustaqil so‘ z turkumi — fe ’l «harakat/holatni
atash» sem asi, o t « n a r s a -p r e d m e tn i atash», son «m iqdorni atash»,
sifat 
va 
ra v ish
«b elgin i 
a ta sh »
senaasi 
sifatida 
bevosita
xususiylashtiradi. A t a s h sem asi o b y e k tiv b o rliq parchasiga muvoflq
kelgani bois l e k s e m a sem em asi tark ib id agi b o sh q a sem alar (vazifa,
ifoda)dan m u h im r o q a h a m iy a tg a ega. H a r bir s o ‘z turkum ining
m uayyan atash 
s e m a s i mutlaq v a d o im iy m i yok i m ustaqil so‘z
turkumlari 
o r a s id a g i 
s o ‘z 
tu r k u m la r in in g
bir-biriga 
ko'chish
hodisasi (tr a n s p o z its iy a )n in g b u n g a daxli b orm i?
S o ‘z t u r k u m in in g k o ‘chishi — tra n sp o zitsiy a deganda, m a’lum
bir turkumga m a n s u b s o ‘zn in g o ‘zig a x o s b o ‘lgan atash, vazifa
sem asini k u c h s iz la n tir ib , b o sh q a s o ‘z tu rk u m iga x o s sem antik va
grammatik b e lg ig a
ega b o ‘lishi tu sh u n ila d i. Turkiy tillarda so‘z
turkum i b ir-b irid an q a t’iy c h e g a r a la n m a y d i, ular uzviy aloqada, bir
b u tu n siste m a n i t a s h k il e ta d i. 
Bu 
sistem a qismlari dialektik
mantiqdagi «oraliq
u ch in ch i» q o n u n iy a tid a n kelib chiqqan holda
g i b r i d 
so ‘z sifatida b a h o la n a d ig a n , har ikki siraga xos
se m a n tik -g r a m m a tik
b elgin i o ‘zid a 
sa q lo v ch i, 
bir turkumdan
ikkinchi turkum ga k o 'c h is h b o sq ic h id a tu ru vch i so ‘zlar bilan uzviy
b o g ‘lanadi.
Mustaqil s o ‘z l a r orasidagi o ‘zaro n iu n osab at va ularning bir-
biriga k o ‘ch ish i le k s e m a se m e m a sid a g i taraqqiyot natijasida yuzaga
k e lib , k o ‘c h is h n in g nutqiy va lis o n iy la s h g a n ko'rinishi farqlanadi.
N u tq iy k o 'c h ish d a
nutqiy k o 'c h m a m a ’n o ifodalanadi. Masalan,
Birni ko'rib filer q il, birni ko'rib shukr q il
gapida son turkumiga
m ansub 
(bir)
s o ‘zi v a q tin c h a ot tu rk u m i va zifa sid a k elm oq d a va bu
o ‘tkinchi, n u tq iy h o d is a . L is o n iy k o ‘c h ish d a s o ‘z bir turkumdan
183


b o s h q a t u r k u m g a b u tu n la y o ‘tib k e t a d i, t r a n s p o z its iy a h o d i s a s i y u z
b e r a d i. T r a n s p o z i t s i y a d e y a r li b a r c h a m u s ta q il s o ‘z , h a t t o m u s t a q il
v a y o r d a m c h i s o ‘z la r o r a s id a h a m k u z a tila d i:
1) 
[o d a rn ],
[
kishi],
[
inson
] otlari 
(zerikib keídi odam
(m e n ),
hayron q o la s a n kishi
(m e n ), 
dardimni eshitadigan inson
(h ech kim )
topilm adi) ,
[b ir] soni 
(óir kishi
(kim dir)), [
ba'zi]
sifati (
b a ’zilar
(a lla k im la r ) 
u nday deydi, b a ’zilar bunday)
olm oshga;
2) 
[ y ig it] ,
[
qiz], [ o ‘g ‘il\,
[
qari], [yer], [xotin], [lco‘r], [issiq-
sovuq] (¿ssiq-sovug'idan xabar ohnoq)
 
sifa tla r i, [bordi-keldi], [keldi-
ketdi
],
 
oldi-berdi], 
[ur-yiqit]
 
ju f t f e ’lla r i, 
[o‘qish], 
\yozish],
[o'tmish], [qilmish],
 
[qidiruv] h a r a k a t n o m i sh a k lla r i, [o ‘qituvchi\,
[bog‘lovch i\,
 
kuzatuvchi
]
s ifa td o s h la r i, 
[uch\, [yetti
\„
[yigirma
\,
[qirq]
 
s o n l a r i o tg a ;
3 ) [Jcelajak],
 
[bo'lajak] s if a td o s h la r i, [tilla], [kumush], [taxta]
(tilla 
uzuác, 
a s a l bola)
 
o tla r i sifa tg a ;
4) 
[
charchamasdan] 
(ishlaysan),
 
[
o'ylamasdan

(gapirdi),
\in da m a sd a ri\, [bilinar-bilinmas]
 
s ifa td o s h la r i, [osha], \o ‘ta], [ura],
\qayta], 
[qo 'yarda-qo'ymay],
 
ura-sura
r a v is h d o s h la r i, 
[erta],
[indin], \_kecha], [kech], [kechqurun], [savat-savat
], 
[navbatma-
navbat]
 
o t l a r i r a v ish g a ;
5 ) [bir]
 
s o n i , [yakka], \yolg‘iz\
 
s ifa tla r i y u k la m a g a ;
6
)
 
[h aqiqatdan], [chamasi], [mazmuni]
 
otlari, 
[yaxshi], [so‘zsiz[,
[tuzuk],
[
t o ‘g ‘ri], [tabiiy]
 
sifatlari, 
[qani], [qalay]
 
olmoshlari modal 
so‘zga;
7 ) [bir]
 
s o n i, [b a ’zari]
 
r a v is h i, [ham]
 
y u k la m a s i, [bilan]
k o ' m a k c h í s i b o g ‘lo v c h ig a ;
8) 
[ost], 
[old\, [orqa
], 
[tomon], [tag], [upa], [ich], [ora],
[qosh], [la b ], 
[yoqa], [og‘iz]
 
o tla r i, [qarah], [boshláb], [ko‘ra],
[deya], [cleb], [o‘xshab\
 
r a v is h d o s h la r i, [boshqa], [bo‘lak], [o‘zga[
s if a tla r i, 
[avval], 
[oldin], 
[ilgari], 
[keyin], 
[so‘ng]
 
r a v ish la r i
k o ‘ m a k c h í g a
k o ‘c h g a n I ig i t e g is h li a d a b iy o tla r d a q a y d e t ilg a n .
S a n a l g a n l a m i n g a y r im i b u g u n g i k u n d a lis o n iy la s h g a n , a y r im i h a li
o ‘t i s h b o s q i c h i d a - n u tq iy h o d is a s ifa tid a q a r a lm o q d a . M a s a la n ,
m a v ju d g r a m m a t i k a l a r d a s o n t u r k u m in in g t a s n if iy b e lg ila r i s a n a la r
e k a n , p r e d m e t n i n g s a n o g ‘i, ta r tib in i b ild ir is h i, (qancha) , (nechta),
(
nechanchr
) s o ‘r o g ‘id a n b ir ig a j a v o b b o ‘lis h i, o t tu r k u m ig a m a n s u b

Download 14,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   303   304   305   306   307   308   309   310   ...   604




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish