Qarshi davlat universiteti tibbiyot fakulteti davolash ishi yunalishi 021-75-gurux 1-kurs talabasi



Download 241,26 Kb.
bet6/7
Sana28.02.2022
Hajmi241,26 Kb.
#474028
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
tibbiy biologiya

Конюгация. Бактериялар ирсиятининг ўзгариши фақат трансформация, трансдуксия натижасида бўлмасдан уларда бўладиган конюгация жараёнида хам кузатилиши мумкин. Бактериялардаги конюгация ҳодисаси юқори организмларда бўладиган чатиштиришни эслатади. Конюгация - иккита бактерия хужайрасининг ёнма-ён келиб бир-бирига ёпишгач, уларнинг биридан иккинчисига ирсий омилнинг ўтиши. Ирсий материал берган бактерия донор, кабул килгани эса рецепиент дейилади.

  • Конюгация. Бактериялар ирсиятининг ўзгариши фақат трансформация, трансдуксия натижасида бўлмасдан уларда бўладиган конюгация жараёнида хам кузатилиши мумкин. Бактериялардаги конюгация ҳодисаси юқори организмларда бўладиган чатиштиришни эслатади. Конюгация - иккита бактерия хужайрасининг ёнма-ён келиб бир-бирига ёпишгач, уларнинг биридан иккинчисига ирсий омилнинг ўтиши. Ирсий материал берган бактерия донор, кабул килгани эса рецепиент дейилади.

Бактерияларда учрайдиган конюгация ҳодисасини биринчи бўлиб 1946-йилда Ж. Ледерберг ва Е. Тейтум ичак бактериясида (Ешериха коли) кузатадилар. Ичак бактерияси молекулар генетиканинг асосий масалаларини ечишда энг қулай хужайра хисобланади. Унинг шакли таёкчасимон бўлиб, катталиги 2 мк атрофида, биттагина хромосомаси халқасимон кўринишдаги ДНК молекуласидан ташкил топган. Бактерия ДНК сининг иккиланиши доимо унинг фақат битта жойидан бошланиб, янги ДНК молекуласи ҳар 20 минутда хосил бўлиб туради. Бактериялар ирсиятининг кўпайиши асосида тушунтирилди. Бунинг учун Дж. Ледерберг, Э. Тейтум бир-биридан озиқланадиган моддаси билан фарқ қиладиган иккита тур мутант бактериялардан фойдаландилар. Биринчи тур бактерия уч хил (А, Б, Д) иккинчи тур бактерия хам уч хил (Е, Ф, Г) озуқа моддасини синтез қила олмайди. Иккала бактерияни бирга қўшиб А, Б, Д, Э, Ф, Г моддаси бўлган озуқа билан озиқлантирдилар. Кейин аралашма юқоридаги олтита моддаси хам бўлмаган озуқа билан озиқлантирилганда айрим бактерияларнинг бундай озуқада хам тирик қолганини кўрсатадилар.

  • Бактерияларда учрайдиган конюгация ҳодисасини биринчи бўлиб 1946-йилда Ж. Ледерберг ва Е. Тейтум ичак бактериясида (Ешериха коли) кузатадилар. Ичак бактерияси молекулар генетиканинг асосий масалаларини ечишда энг қулай хужайра хисобланади. Унинг шакли таёкчасимон бўлиб, катталиги 2 мк атрофида, биттагина хромосомаси халқасимон кўринишдаги ДНК молекуласидан ташкил топган. Бактерия ДНК сининг иккиланиши доимо унинг фақат битта жойидан бошланиб, янги ДНК молекуласи ҳар 20 минутда хосил бўлиб туради. Бактериялар ирсиятининг кўпайиши асосида тушунтирилди. Бунинг учун Дж. Ледерберг, Э. Тейтум бир-биридан озиқланадиган моддаси билан фарқ қиладиган иккита тур мутант бактериялардан фойдаландилар. Биринчи тур бактерия уч хил (А, Б, Д) иккинчи тур бактерия хам уч хил (Е, Ф, Г) озуқа моддасини синтез қила олмайди. Иккала бактерияни бирга қўшиб А, Б, Д, Э, Ф, Г моддаси бўлган озуқа билан озиқлантирдилар. Кейин аралашма юқоридаги олтита моддаси хам бўлмаган озуқа билан озиқлантирилганда айрим бактерияларнинг бундай озуқада хам тирик қолганини кўрсатадилар.

Download 241,26 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish