Конюгация. Бактериялар ирсиятининг ўзгариши фақат трансформация, трансдуксия натижасида бўлмасдан уларда бўладиган конюгация жараёнида хам кузатилиши мумкин. Бактериялардаги конюгация ҳодисаси юқори организмларда бўладиган чатиштиришни эслатади. Конюгация - иккита бактерия хужайрасининг ёнма-ён келиб бир-бирига ёпишгач, уларнинг биридан иккинчисига ирсий омилнинг ўтиши. Ирсий материал берган бактерия донор, кабул килгани эса рецепиент дейилади. - Конюгация. Бактериялар ирсиятининг ўзгариши фақат трансформация, трансдуксия натижасида бўлмасдан уларда бўладиган конюгация жараёнида хам кузатилиши мумкин. Бактериялардаги конюгация ҳодисаси юқори организмларда бўладиган чатиштиришни эслатади. Конюгация - иккита бактерия хужайрасининг ёнма-ён келиб бир-бирига ёпишгач, уларнинг биридан иккинчисига ирсий омилнинг ўтиши. Ирсий материал берган бактерия донор, кабул килгани эса рецепиент дейилади.
Бактерияларда учрайдиган конюгация ҳодисасини биринчи бўлиб 1946-йилда Ж. Ледерберг ва Е. Тейтум ичак бактериясида (Ешериха коли) кузатадилар. Ичак бактерияси молекулар генетиканинг асосий масалаларини ечишда энг қулай хужайра хисобланади. Унинг шакли таёкчасимон бўлиб, катталиги 2 мк атрофида, биттагина хромосомаси халқасимон кўринишдаги ДНК молекуласидан ташкил топган. Бактерия ДНК сининг иккиланиши доимо унинг фақат битта жойидан бошланиб, янги ДНК молекуласи ҳар 20 минутда хосил бўлиб туради. Бактериялар ирсиятининг кўпайиши асосида тушунтирилди. Бунинг учун Дж. Ледерберг, Э. Тейтум бир-биридан озиқланадиган моддаси билан фарқ қиладиган иккита тур мутант бактериялардан фойдаландилар. Биринчи тур бактерия уч хил (А, Б, Д) иккинчи тур бактерия хам уч хил (Е, Ф, Г) озуқа моддасини синтез қила олмайди. Иккала бактерияни бирга қўшиб А, Б, Д, Э, Ф, Г моддаси бўлган озуқа билан озиқлантирдилар. Кейин аралашма юқоридаги олтита моддаси хам бўлмаган озуқа билан озиқлантирилганда айрим бактерияларнинг бундай озуқада хам тирик қолганини кўрсатадилар. - Бактерияларда учрайдиган конюгация ҳодисасини биринчи бўлиб 1946-йилда Ж. Ледерберг ва Е. Тейтум ичак бактериясида (Ешериха коли) кузатадилар. Ичак бактерияси молекулар генетиканинг асосий масалаларини ечишда энг қулай хужайра хисобланади. Унинг шакли таёкчасимон бўлиб, катталиги 2 мк атрофида, биттагина хромосомаси халқасимон кўринишдаги ДНК молекуласидан ташкил топган. Бактерия ДНК сининг иккиланиши доимо унинг фақат битта жойидан бошланиб, янги ДНК молекуласи ҳар 20 минутда хосил бўлиб туради. Бактериялар ирсиятининг кўпайиши асосида тушунтирилди. Бунинг учун Дж. Ледерберг, Э. Тейтум бир-биридан озиқланадиган моддаси билан фарқ қиладиган иккита тур мутант бактериялардан фойдаландилар. Биринчи тур бактерия уч хил (А, Б, Д) иккинчи тур бактерия хам уч хил (Е, Ф, Г) озуқа моддасини синтез қила олмайди. Иккала бактерияни бирга қўшиб А, Б, Д, Э, Ф, Г моддаси бўлган озуқа билан озиқлантирдилар. Кейин аралашма юқоридаги олтита моддаси хам бўлмаган озуқа билан озиқлантирилганда айрим бактерияларнинг бундай озуқада хам тирик қолганини кўрсатадилар.
Do'stlaringiz bilan baham: |