1952-йили А.Херши ва М.Чейз фагларнинг бактерия хужайраси ичида кўпайишини ундаги оксил молекуласига ёки ДНК молекуласига боғлиқлигини тажрибада аниқлаб бердилар. А. Херши ва М. Чейз (1952) тажрибаси бўйича фагнинг ДНК молекуласидаги ирсий ахборотнинг бактерияга ўтиши. олтингугуртнинг радиактив изотопи S35 билан тамғаладилар, чунки оқсил таркибига кирувчи метионин ва систеин аминокис-лоталарида олтингугурт бўлади (32-расм). ДНК молекуласини эса фосфорнинг радиактив изотопи P32 билан тамғаладилар. Фагдаги фосфорнинг 99% и унинг ДНК молекуласида бўлади
1952-йили А.Херши ва М.Чейз фагларнинг бактерия хужайраси ичида кўпайишини ундаги оксил молекуласига ёки ДНК молекуласига боғлиқлигини тажрибада аниқлаб бердилар. А. Херши ва М. Чейз (1952) тажрибаси бўйича фагнинг ДНК молекуласидаги ирсий ахборотнинг бактерияга ўтиши. олтингугуртнинг радиактив изотопи S35 билан тамғаладилар, чунки оқсил таркибига кирувчи метионин ва систеин аминокис-лоталарида олтингугурт бўлади (32-расм). ДНК молекуласини эса фосфорнинг радиактив изотопи P32 билан тамғаладилар. Фагдаги фосфорнинг 99% и унинг ДНК молекуласида бўлади
. Фагларни юқоридаги радиактив изотоплар билан тамғалаш учун, фаглар кириши керак бўлган бактерияларни шундай радиактив изотоплар қўшилган озуқа билан озиқлантирадилар. Шундан кейин тамғаланган фагларни хужайрасида S35 ва P32 бўлмаган бактерияларга юқтирдилар. Хосил бўлган янги фаг авлодларида факат ДНК ни тамғаловчи фосфорнинг радиактив изотопи P32 сақланиб, S35 эса учрамайди. Демак, фагларнинг кўпайиши фақат ДНК га боғлиқ экан. Трансдуксия. риянинг иккинчи тури (2А) хам мутант бўлиб, унда гистидин аминокислотаси синтезини
. Фагларни юқоридаги радиактив изотоплар билан тамғалаш учун, фаглар кириши керак бўлган бактерияларни шундай радиактив изотоплар қўшилган озуқа билан озиқлантирадилар. Шундан кейин тамғаланган фагларни хужайрасида S35 ва P32 бўлмаган бактерияларга юқтирдилар. Хосил бўлган янги фаг авлодларида факат ДНК ни тамғаловчи фосфорнинг радиактив изотопи P32 сақланиб, S35 эса учрамайди. Демак, фагларнинг кўпайиши фақат ДНК га боғлиқ экан. Трансдуксия. риянинг иккинчи тури (2А) хам мутант бўлиб, унда гистидин аминокислотаси синтезини
бошкарувчи ген мутацияга учраган. Шунинг учун бу бактерияларни сунъий ўстиришда озукасига гистидин кўшилиши керак.
Бактерия хужайрасига тушган фаг доимо хам шу хужайрани нобуд қилавермайди. Айрим холларда фаг бактерия хужайрасига тушгач, унинг хромосомаси билан бирикиб олади ва шу хужайра бўлинганда унинг кейинги авлодларига хам ўтади. Бундай фагларга профаглар деб аталади. Хромосомасида профаг бўлган ва эркин кўпая оладиган бактерияларни лизоген бактериялар дейилади.