«применение современных информационно коммуникационных технологий в проведении реформ в новом узбекистане»


«Yangi O‘zbekistonda islohotlarni amalga oshirishda zamonaviy axborot-kommunikatsiya



Download 17,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet432/709
Sana18.02.2022
Hajmi17,65 Mb.
#455307
1   ...   428   429   430   431   432   433   434   435   ...   709
Bog'liq
To`plam elektron 1-2shobalar

«Yangi O‘zbekistonda islohotlarni amalga oshirishda zamonaviy axborot-kommunikatsiya 
texnologiyalaridan foydalanish» mavzusida Xalqaro ilmiy-amaliy konferentsiya 
Andijon 
 
27-29 oktabr 2021 yil 
443 
Если раньше достаточно трудно было получить нужные данные, то 
информационно-коммуникационные технологии создали теперь новую 
проблему: найти необходимые сведения в бесконечном море информации. 
Литература: 
1. Edward G. Cale, JR. Jerry Kanter: Aligning Information Systems and 
Business Strategy A Case Study. Journal of Information Technology Management, 
Volume IX, Number1, 1998.
2. H. William Dettmer: Strategic Navigation: A Systems Approach to 
Business Strategy. 
ГАЗ ФИЛЬТРАЦИЯСИ ЖАРАЁНИНИ ИФОДАЛОВЧИ МАТЕМАТИК 
МОДЕЛНИ ЕЧИШ 
М.Ўрмонов Нодиржон ўғли, Н.Нуриддинов Давлаталиевич НамМҚИ 
Информатика ва АТ кафедраси ўқитувчиси 
Газ фильтрацияси масалаларини математик моделлари асосида ечиш 
алгоритмларини ишлаб чиқиш учун юқорида келтириб ўтилган масала асосида 
қуйидаги масалани ечиш талаб қилисин: 














y
t
y
x
P
p
Z
p
y
x
h
t
y
x
K
y
x
t
y
x
P
p
Z
p
y
x
h
t
y
x
K
x










)
,
,
(
)
(
)
(
)
,
(
)
,
,
(
)
,
,
(
)
(
)
(
)
,
(
)
,
,
(
2
2











N
i
i
i
i
at
y
y
x
x
t
q
P
p
Z
P
t
y
x
h
y
x
m
y
x
1
)
,
(
)
(
)
(
)
,
(
)
,
(
)
,
(




, (2.2.1) 
T]
[0,
t
,
D
y)
(x,
0


Бошланғич шарт : 
)
,
(
)
,
,
(
0
0
y
x
P
t
y
x
P
t



0
]
,
[
D
y
x

(2.2.2)
Чегаравий шарт: 
0
)
,
,
(
0

G
n
t
y
x
P



0
t
t

(2.2.3) 
Масалани ечиш учун (2.1.1) тенгламанинг ўнг томони асосида 
қуйидагини ҳосил қиламиз: 
2
'
'
2
'
'
'
1
)
(
))
(
(
z
Pz
z
P
z
p
z
p
z
P
P
z
P
t
p
t
t
p
t















келтириб ўтилган тенгламага қуйидаги белгилашларни киритамиз: 





N
i
i
i
i
at
y
y
x
x
t
q
P
t
y
x
F
1
)
,
(
)
(
)
,
,
(

)
,
,
(
)
(
)
(
)
,
(
)
,
,
(
)
(
t
y
x
P
p
Z
p
y
x
h
t
y
x
K
p
K





)
(
2
)
,
(
)
,
(
)
,
(
)
(
p
Z
y
x
h
y
x
m
y
x
p
M




У ҳолда (2.1.1) тенгламалар системаси қуйидаги кўринишини олади: 
)
,
,
(
)
(
)
(
)
(
t
y
x
F
t
P
p
M
y
P
p
K
y
x
P
p
K
x

























( , )
,
x y
D t t


0
}
1
0
;
1
0
:
)
,
{(





y
x
y
x
D


«Yangi O‘zbekistonda islohotlarni amalga oshirishda zamonaviy axborot-kommunikatsiya 
texnologiyalaridan foydalanish» mavzusida Xalqaro ilmiy-amaliy konferentsiya 
Andijon 
 
27-29 oktabr 2021 yil 
444 
Аввал қуйидаги кўринишга эга бўлган бир ўлчовли модель масалани 
қараймиз:
)
(
)
(
)
(
)
(
)
(
x
f
x
P
x
M
dx
x
dP
x
K
dx
d










масала учун чегаравий шартлар қуйидагича бўлсин: 
1
1
1
)
(
)
(
)
(





dx
x
dP
x
K
x
P
2
2
2
)
(
)
(
)
(





dx
x
dP
x
K
x
P
б
у
е
р
д
а
1

0
|
|
1


2

0
|
|
2


Т
е
н
г
л
а
м
а
у
ч
у
н
қ
у
й
и
д
а
г
и
ч
а
б
е
л
г
и
л
а
ш
[
3
]
к
и
р
У ҳолда (2.2.7)-(2.2.9) қуйидаги кўринишни олади:
dW x
dx
M x P x
f x
x
( )
( ) ( )
( ),
( , )



0 1
0
,
)
(
)
(
1
1
1



x
x
W
x
P



1
,
)
(
)
(
2
2
2



x
x
W
x
P





N
h
N
i
ih
x
w
i
h
/
1
,
,
0
,




тўр қурамиз.
(2.2.14) 
У ҳолда (2.2.7) тенгламанинг чекли-айирмали аналоги қуйидаги 
кўринишни олади:
W
- W
= h
i+1/2
i-1/2

 


M P hf
i
N
i
i
i
,
,
1
1
W
K
P
P
h
i
i
i
i





1 2
1 2
1
/
/
1
-
N
0,
(2.2.16), (2.2.17) фойдаланиб ва бир неча алмаштиришларни бажариб 
қуйидагиларни ҳосил қиламиз
1
0
1
1
2
/
1
1
0
1
2
/
1
1
5
.
0
5
.
0
















M
h
h
K
M
h
h
K
1
0
1
1
2
/
1
1
1
2
/
1
1
5
.
0
0
5
.
0



















M
h
h
K
f
h
h
K
i
(2.2.15), (2.2.16) ва (2.2.17) дан 
i
N


1
1
,
учун қуйидагиларни аниқлаймиз: 
P
hf
hM
i
i
i
i
i
i
i
 
 
 
 
 
P
h
f
W
h M
0
1
0
1
1 2
1
1
0
1
05
05





( .
)
.
/





тенгламалар системасини бошланғич ва чегаравий шартлари билан 
ҳисоблаш алгоритмини қуриш учун локал бир ўлчовга ўтиш, йўналишлари 
ўзгарувчи усул ва компоненталари бўйича бўлаклаш усулларини қўллаш учун 
кўриб чиқамиз. 
Адабиётлар: 
1. Коновалов А.Н. Метод фиктивных областей в задачах фильтрации 
двухфазной несжимаемой жидкости с учетом капиллярных сил. //Численные 
методы механики сплошной среды. Т.3. –Новосибирск: ВЦ СО АН СССР, 
1972. -№5. –с.52-67. 
2. Закиров С.Н. Теория и проектирование разработки газовых и 
газоконденсатных месторождений. –М.: Недра, 1989. –334 с. 
3. Ташев А.А. Методы и алгоритмы распределения и перераспределения 
ресурсов в условиях неопределённости при управлении сложными системами. 
// Автореф. дисс. докт. техн. наук –Ташкент, 1995 


«Yangi O‘zbekistonda islohotlarni amalga oshirishda zamonaviy axborot-kommunikatsiya 
texnologiyalaridan foydalanish» mavzusida Xalqaro ilmiy-amaliy konferentsiya 
Andijon 
 
27-29 oktabr 2021 yil 
445 
САНОАТ КОРХОНАЛАРИДА ОБЪЕКТЛАР ҲОЛАТИНИ 
БАҲОЛАШДА РАҚАМЛИ ФИЛЬТРЛАШ АЛГОРИТМЛАРИ 
Зарипова Шаҳло Олимовна Қарши муҳандислик – иқтисодиёт 
институти “Ахборот технологиялари” кафедраси ассистенти, 
Қарши шахар, Ўзбекистон. 
Технологик объектлар ҳолатини баҳолашда адаптив фильтрлаш асосан 
керакли сигналларни спектрдан спектрга тўлдирадиган ёки халақит берувчи 
частотанинг кенглиги ноаниқ, ўзгарувчан ва параметрик фильтрларни 
ҳисоблаш учун априор берилган ҳолатларда стабил бўлмаган халақит берувчи 
сигналли ва шовқинли маълумотлардан тозалашларда қўлланилади. Масалан, 
Шўртан нефть ва газ қазиб чиқариш бошқармасида рақамли алоқада жуда 
кучли актив ғалаёнлар фойдали сигналларни интерференциялаши мумкин, 
ёмон частотали тавсифга эга бўлган канал бўйича маълумотларни рақамли 
узатишда эса рақамали кодларнинг символлар ўртасидаги интерференцияни 
кузатиш мумкин. Ушбу муаммонинг самарали ечими фақат адаптив 
фильтрлар билан амалга оширилади.
Адаптив фильтрларнинг частотавий тавсифлари автоматик равишда 
ростланади ёки кириш сигналларининг тавсифларини ўзгаришига 
мосланадиган фильтрларга ижозат берувчи аниқланган мезонга мос равишда 
модификация қилинади [1]. 
Адаптив фильтрлар сигналларни шовқинлардан тозалашда ишлатилади. 
Бироқ, адаптив алгоритмлар баъзи бир қўлланилаётган соҳаларда 
ностабилликнинг кескин даража ошиб кетиши билан характерланадиган 
тескари алоқали механизмга боғлиқдир [2]. Бу эса уларнинг математик 
тавсифи ва тахлилини аниқлашни қийинлаштиради. Бундан адаптив 
алгоритмларни яқинлашиш шарти долзарб эканлиги келиб чиқади. Амалиётда 
жуда кенг равишда қўлланилаётган иккита адаптив алгоритмни кўриб 
чиқамиз. Бу LMS (Least Mean Square – кичик квадратлар усули) ва RLS 
(Recursive Least Square – рекурсив кичик квадратлар усули) алгоритмларидир.
Адаптив фильтрларнинг барча қўлланиладиган усуллари баъзи бир 
системаларнинг характеристикаларини аниқлайдиган идентификациялаш 
масалаларини ечишга олиб келади [1]. Идентификациялашнинг иккита 
варианти мавжуд – тўғри ва тескари. Биринчи ҳолатда адаптив фильтр тадқиқ 
қилинаётган система билан параллел уланади (1.а - расм). Кириш сигнали 
тадқиқ қилинаётган система ва адаптив фильтр учун умумий ҳисобланади, 
системанинг чиқиш сигнали эса намунавий сигналнинг адаптив фильтри учун 
хизмат қилади. Фильтрнинг вақтли ва частотали характеристикаларини 
адаптациялаш 
жараёнида 
тадқиқ 
қилинаётган 
системанинг 
мос 
характеристикаларига интилади. Тескари идентификациялашда эса адаптив 
фильтр тадқиқ қилинаётган системага кетма-кет уланади (1.б - расм).



Download 17,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   428   429   430   431   432   433   434   435   ...   709




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish