“Педагогика назарияси” ва “Педагогика тарихи” фанларини ўқитиш бўйича ўқув-методик мажмуа



Download 1,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet167/228
Sana25.02.2022
Hajmi1,4 Mb.
#296004
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   228
Bog'liq
pedagogika-savol-javob

760.
 
 Лаборатория ишлари қандай методлар саналади? 
Лаборатория ишлари ўқувчиларга турли жиҳоз, махсус ускуна, қурол, 
техникавий қолиплардан фойдаланган ҳолда тажрибаларни ўтказиш 
имкониятини яратувчи методлар бўлиб, улар кўпроқ табиий фанлар асосларини 
ўрганишда қўлланилади. Ушбу метод ўқувчиларда асбоб-ускуналар билан иш 
кўриш, ўлчаш ишларини амалга ошириш, уларнинг натижаларига ишлов бериш 
каби кўникма, малакаларни шакллантиришга хизмат қилади. Лаборатория 
ишларини бажариш махсус қурилма, жиҳоз ва материалларни, вақтни сарфлаш 
ҳисобига уларни ишга тайёр ҳолатга келтиришни талаб этади.
761.
 
 Амалий ишлар методлари лаборатория ишлари методларидан 
фарқланадими? 
Амалий ишларнинг лаборатория ишларидан фарқи шундаки, у 
ўқувчиларни мавжуд назарий билимлардан амалий масалаларни ечишда 
фойдаланишга йўналтиради. Метод таълим жараёнида ўқувчиларнинг 
билимларини чуқурлаштириш, билиш фаолиятини назорат қилиш ва мавжуд 
камчиликларни тузатиш имкониятини яратади. 
762.
 
Амалий машғулотларда билиш фаолияти қандай босқичларда 
ташкил этилади? 
Амалий машғулотларда билиш фаолияти қуйидаги беш босқичда ташкил 
этилади: 
1. Ўқитувчининг тушунтириши, фаолият моҳиятини назарий жиҳатдан 
англаш. 
2. Кўрсатма бериш, йўл-йўриқ кўрсатиш. 
3. Тажрибани ташкил этиш (бунда икки-уч нафар ўқувчи амалий 
ҳаракатларни бажаради, қолган ўқувчилар эса уларнинг фаолиятини 
кузатадилар). 


141 
4. Ўқувчиларнинг мустақил фаолиятларини ташкил этиш (ўқувчилар 
топшириқларни мустақил бажарадилар, ўқитувчи қийналган ўқувчиларга 
эътиборни қаратиб, уларга ёрдам кўрсатади). 
5. Назорат (ўқувчиларнинг ишлари қабул қилиниб, баҳоланади; унда 
ишнинг сифати, материалнинг мақсадга мувофиқ танланганлиги, вақтни тежаш, 
топшириқни бажариш тизимининг тўғрилиги ва самарадорлигига эътибор 
қаратилади). 

Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   228




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish