Педагогик технология



Download 2,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/32
Sana22.02.2022
Hajmi2,9 Mb.
#80380
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   32
Bog'liq
Pedagogik texnologiya asoslari (J.Yo'ldoshev, S.Usmonov)

Очиц савол: кор ва муз нима билан фаркпанади?
Ёпик; савол: Н има тезрок эрийди: корми ёки музми?
Ёпик саволга асосан ,д а “ ёки „й ук“ деган жавоб талаб 
Килувчи саволлар киради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


АЙРИМ ПСИХОЛОГИК ТАЖРИБАЛАР
Педагогик амалиётда педагогик ж араённинг моддий, объ­
ектив жидати доимо ру\ий жараёнлар билан куш илган далда 
мавжуд булиб, бири иккинчисисиз мавжуд булмайди. Бу дар 
кандай фаолиятга тегишли, лекин, айникса, таълим олувчилар, 
тарбияланувчилар ва тарбиячилар фаолиятига купрок, тегишли.
Педагогик жараённи психологик м еханизм ларсиз амалга 
ош ириб булмайди.
И нсондаги билим ларнинг \о с и л булиш ида ундаги 5 та 
сезги аъзолари воситасида кабул килинган ва иш лаб чикилган 
ахборотлар нисбати куйидагича:
Куриш аъзоси оркали — 83 %.
Эшитиш аъзоси оркали — 11% .
Хид билиш аъзоси оркали — 3,5 %.
Тери сезгиси оркали — 1,5 %.
Таъм билиш аъзоси оркали — 1 %.
Ж ами - 100 Ж.
Турли сезги аъ зо л ар и м и з и ш ти р о к и д а у зл аш ти р и л ган
ахборот орадан 2 дафта утгач, куйидаги м икдорларда эслаб 
колинади:
Укиганимизнинг 10 ф оизи.
Эш итганимизнинг 20 фоизи.
Курганимизнинг 30 ф оизи.
Курган ва эш итганим изнинг 50 ф оизи.
Гапирганимизнинг 80 ф оизи.
Гапирган ва амалда баж арганим изнинг 90 фоизи.
Бундан инсоннинг эслаб \оли ш кобилияти ахборотни кдйси 
усулларда ва цайси сезги аъзолари воситасида узлаш тирганига 
боглик эканлиги маълум булади.
Унутиш. Энг с^нгги урганилган нарса э р т а р о к унутилади. 
Д ем ак, сунгги урганилганни купрок такрорлаш зарур. Буни, 
айникса, укиётган ёш и катталар билиш и зарур.
Эслаб 
к о л и ш
жараёнини ф аоллаш тириш учун материални 
овоз чикариб укиш ф ойдали. Овоз жуда паст дам, жуда баланд 
дам булмаслиги керак. Сабаби: паст овозда укувчи эътибори 
м атндан чалгиш и м ум кин , баланд о в о зд а э с а уз овозига 
диккат каратиб, маънодан узоклаш иш м ум кин.
Уртача баланд овозда м атнни акустик и д р о к килиш ва 
тилнинг даракатланиш фаолияти эслаб колиш га ёрдам беради.
Ш ундай килиб, овоз ч и кар и б Укиш, су зл а р н и уртача 
баланд айтиш (атайлаб каттик ёки паст овозда эм ас) керак.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Схемали (тизимли) эслаб цолишга укилган материалнинг 
режасини тузиш ёрдам беради. Бунда асосий коидалар, далил- 
ларни ажратиш керак. Асосийсини хотирада муста\камлаш ёки 
узи иш лаб чиркан тизимда ёзиш керак. Асосий кридаларни 
турли рангларда ажратиш жуда яхши ёрдам беради. Лекин 
асосийсини турри ажрата билиш зарур, бунинг учун китоб 
билан турри иш лаш ни урганиб бориш керак.
Сунгра урганилаётган материални кичик булакларга ажратиб 
такрорлаш (бутун булимни эмас) яхши натижа беради^ вак^ни 
купрок; теж ай ди, узлаш тириш сифатини оширади. У^илган 
материални бирданига эмас, боскичма-боск^ч урганиш ва так­
рорлаш ях ш и р о к натижалар беради.
Уцув ф ан и материапини бир кунда эмас, бир неча кун 
такрорлаш керак. М асалан, 24 та машедан ибораттопш ирицни 
3 кунда эм ас, 12 кун давомида такрорлаш албатга яхши натижа 
беради.
Кисмларга ажратиб ёдлаш. Масалан, укувчи эртагача 30 та 
янги чет тилидаги сузни ёдлаш и керак. Уларни 3 ёки 6 та 
кисмга аж ратиш , яъни аввал 10 ёки 5 та сузни ёдлаш, охирида 
\ам м а сузларни ёддан такрорлай оладиган даражада муста\кам- 
лаш керак. Л екин кичик булимларни бирданига ёдлаш мумкин. 
Ёдлаш и к к и турли булади: ю заки, яъни механик ёдлаш ва 
англаб, м аъносини тушуниб ёдлаш.
Куйидаги жадвалда улар орасидаги фарк^ар курсатилган:
6- ж адвал
М еханик ёдлаш билан англаб ёдлаш орасидаги фарк^ар
М еханик ёдлаш
Англаб ёдлаш
Куп такрорлаш йули билан маъ­
н о с и н и ч у к у р туш ун м асд ан ё д ­
лаш.
К у т и л м а г а н д а эс д а н ч и ц и ш и
мумкин.
Богча болалари баъзан сдлаган 
ш еърларининг мазмунини тушун- 
масликлари маълум.
М ехан и к ёдлаш зарур \о л л ар : 
т е л е ф о н р а к а м и , и см л ар , м ан - 
зиллар, саналар, чет тилидаги суз- 
л а р , ф о р м у л а л а р , ку п ай т и р и ш
жадвали ва бошкдпар.
И л м и й т а ъ р и ф , хулосаларн и, 
ф о р м у л ал ар н и ёдл аш д а бу усул 
фойда б ери ш и цийин.
Бундай ёдлаш шакллари — тушун- 
ган холдаги механик ёдлаш, та\пил 
ки лиш оркали м антикий б ом и к,- 
ликларни тушуниш асосида ёдлаш 
\ам да мнемотехникадан иборат. 

Download 2,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish