Укув топширикларини ишлаб чик;ишга ижодий ендошиш. Педагогнинг креативлигини ривожлантиришда унинг маъруза, амалий, семинар ва лаборатория машгулотлари учун у^ув топширщларини ишлаб чи^ишга ижодий ендошиш куникма ва малакаларига эга булиши мух,им ахдмиятга эга. Бунинг учун педагоглар узларида креативлик ^обилиятини ривожлантириш йулида тизимли, изчил амалий хдракатларни ташкил этишлари зарур. Куйида уларнинг айримлари хусусида тухталиб утилади.
1. Махсус тестлар билан ишлаш. Педагогларни ^айта тайерлаш ва уларнинг малакасини ошириш курсларида тингловчиларда креативлик ^обилияти ва сифатлари мавжудлигини ани^лашда П.Торренснинг “Тугалланмаган расмлар” тестидан фойдаланиш самарали натижаларни беради.
Мазкур тест ^уйидаги штрихларан иборат ноанщ тасвирлардан иборат булиб, тингловчиларга уларни тугатиб бериш топшириги берилади:
Айни вактда ОТМ педагогларини ^айта тайерлаш ва уларнинг малакасини ошириш курсларида П.Торренснинг “Тугалланмаган расмлар” тести ^уллаш жараенида тингловчилар томонидан ^уйидаги таклифлар берилди. (ТАТУ, тингловчи С.ЭДолщов):
Талаба ва тингловчиларда ижодий тафаккурни шакл- лантиришга оид топшириклар билан ишлаш. Бу турдаги топшириклар талаба, тингловчиларда ижодий фикрлаш, вокеа, х,одиса, жараен еки фаолият мох,иятини мантилий ифодалаш, хаелот оламини бойитиш малакаларини узлаштиради. Бу максадда кичик эссе, табрикнома, таклифномалар учун матнларни езиш, реклама роликлари учун матнлар ишлаб чикиш каби топшириклар фойдаланиш мумкин.
Матнли ахборотларни график шаклга утказиш.
Матнли, айникса, катта х,ажмдаги матнли ахборотлар талабалар томонидан кийин кабул килинади. Замонавий шароитда матнли ахборотларни график шаклига утказиш талаб этилмокда. Укув ахборотларини график шаклига утказишда маълумотларни модел, схема, жадвал, диаграмма, тасвир, кластер, математик, физик, геометрик куринишларида ифодалаш максадга мувофикдир. Бу тарзда талабаларга такдим этилган ахборотлар талабалар томонидан самарали кабул килинади.
Айни вактда ОТМ педагогларини кайта тайерлаш ва уларнинг малакасини ошириш курсларида “Педагогик технология ва педа- гогик мах,орат” йуналишида ташкил этилган амалий машгулотда тингловчилар билан ^уйидаги матнли ахборотни кластерда ифодалаш куникма, малакалари билан ^уроллантирилди:
Халцаро цуролли можаро. Хуцуций тушунча сифатида “халцаро цуролли можаро” илк бор 1949-йилдаги Женева конвенциясининг 2-моддасида уруш тушунчаси билан бир цаторда тилга олинган. Энг аввало, “можаро” ва “халцаро можаро” тушунчалари уртасидаги фарцни билиб олиш керак. Можаро - икки царама-царшиликнинг ихтилофи.
Халцаро можаро (ХМ) - можаро асосида етган ва унда цатнашаетганлар уртасида мавжуд булган зиддиятларнинг кескин шаклда ифодаловчи расмий, сиесий муносабат саналади. ХМдан бири цуролли можаро саналади. Бироц,
цар цандай халцаро можаро цуролли можаро булавермайди. Цуролли можарода иккинчи томонга нисбатан цуроли куч ишлатилади. Демак, цуролли куч ишлатиш цуролли можаронинг узига хос жицатидир. 1975-1977-йилларда ташкил этилган Дипломатик анжуманларда миллий-озодлик урушлари цам халцаро цуролли можаро деб эътироф этилган.
“Халкаро куролли можаро” мавзусидаги укув ахборотининг кластердаги ифодаси
Do'stlaringiz bilan baham: |