Pdf-xchange 0 Examples



Download 6,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet170/253
Sana26.03.2022
Hajmi6,97 Mb.
#510918
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   253
Bog'liq
konf02

m
n









m
2
n
)
(
x(m)
E
m
n
W







m
n
)
(
)
(
E
m
n
W
m
x









m
n
)
(
)
1
(
sgn
)
(
sgn
Z
m
n
W
m
x
m
x





1
0
m
2
n
)
(
E
N
m
n
x





1
0
m
n
(
E
N
m
n
x








1
1
)
1
(
sgn
)
(
sgn
2
1
N
m
n
x
m
n
x
N
Z
m
n





1
0
m
2
n
)
(
E
N
m
Nn
x





1
0
)
(
N
m
Nn
x
E
m
n









1
1
1
)
sgn(
)
sgn(
2
1
N
m
n
m
n
N
x
x
N
Z
m
n
 
Vokallashgan/Vokallashmagan qarorini qabul qilishda xatoliklarni 
kamaytirish uchun quyidagi nisbatdan foydalanish taklif yetiladi. 
n
nrms
Z
E
R

rms
Bu yerda 
)
(
1
)
(
1
2
2
m
x
N
m
x
E
N
m





rms
– nutq signalining o’rta kvadrat 
qiymatlarining kvadrat ildizi (root mean square) yoki kvadratik o’rtacha 
Vokallashgan nutq yuqori 
rms
E
va past 
n
Z
bilan xarakterlanadi, 
Vokallashmagan nutq yesa past 
rms
E
va yuqori
n
Z
bilan xarakterlanar ekan, unda 
quyidagi shart adolatli 




uchun
kadr
agan
Vokallashm
kichik
uchun
kadr
an
Vokallashg
katta
R
rms
Bu holatda 
rms
R
ning chegara qiymatini topishga talab osonroq, bu 
vokallashgan/vokallashmaganlik 
haqidagi 
qarorni 
xato 
qabul 
qilinish 
imkoniyatini kamaytiradi. Bu orqali nutq signalining pauzalarini osonlikcha 
ajratib olish imkoniyatini oshiradi. 
Adabiyot 
1.
Дорохин О. А., Старушко Д. Г. Сегментация речевого сигнала // 
Искусств. интеллект. 2000. № 3. С. 450–478 
2.
Deller J. R. (Jr.). Discrete-time processing of speech signals / J. R. Deller 
(Jr.), J. H. L. Hansen, J. G. Proakis.John Wiley and Sons. IEEE Press 
3.
Aida-Zade К. R. Investigation of combined use of MFCC and LPC 
features in speech recognition systems / К. R. Aida-Zade, C. Ardil, S. S. 
Rustamov. World Acad. of Sci., Eng. and Technol. 2006. 


279 
ЎҚИТИШНИНГ КОМПЬЮТЕР ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ - 
ЗАМОНАВИЙ ЎКИТИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ СИФАТИДА 
ТАХЛИЛИ 
Рўзимов Б. 
Андижон давлат университети 
Компьютер имкониятларини оширувчи янги техник ва дастурий 
воситаларнинг пайдо бўлиши секин-аста компьютер технологиялари" 
атамасининг "Ахборот технологиялари" атамаси билан сиқиб чиқарилишга 
олиб келмокда. Бу атама остида электрон воситалар ёрдамида ахборотни 
йиғиш, сақлаш, қайта ишлаш, такдим этиш, ва ишлатиш жараёнлари 
тушунилади. Шундай қилиб, таълимни ахборотлаштириш деганда 
ўкувчиларга маълумотлар базаларидаги, билимлар базаларидаги, электрон 
справочниклар, архивлар ва энциклопедиялардаги маълумотлардан эркин 
фойдаланиш имкониятларини такдим этишни тушуниш мумкин. 
Компьютер технологиялари дастурлаштирилган ўқитиш ғояларини 
ривожлантиради, 
ўқитишнинг 
замонавий 
компьютерлар 
ва 
телекоммуникацияларнинг имкониятлари билан боғлик бўлган мутлоқ янги, 
хали тадкик қилинмаган ўқитишнинг технологик вариантларини очади. 
Компьютерли 
ўқитишда 
компьютернинг 
функциялари 
сифатида 
қуйидагиларни караш мумкин: 
- техник-педагогик (ургатувчи ва бошкарувчи дастурлар, диагностик, 
моделлаштирувчи, эксперт, мулокотли, маслахатчи, мантикий); 
- дидактик - компьютер тренажер, репетитор, ассистент сифатида, 
аник вазиятларни моделлаштирувчи курилма сифатида, укув фаолиятини 
жадаллаштириш, ўқитувчи фаолиятини оптималлаштириш воситаси 
сифатида. Бундай вазиятда педагогнинг вазифаси белгиланган функциялар 
бажариладиган шарт- шароитларни аниклаш ва таъминлашдан иборат.
Компьютерли технология қуйидаги уч хил вариантда амалга 
оширилиши мумкин:
1. Кириб борувчи технология сифатида;
2. Кулланилаётгак технологиялар ичидан энг асосийсини аниклаб 
берувчи сифатида;
3. Монотехнология сифатида (ўқитиш, ташхиснинг хамма турлари, 
мониторингни ўз ичига олган ўқув жараёнини бошқариш бутунлай 
компьютерни куллашга асосланга” булса). Комьютерли технология 
куйидаги таснифий параметрларга эга: Кўллаш даражасига кўра
- умумпедагогик; •Узлаштириш даражасига кура
- ассоциатив-рефлекторли;
Мазмун тавсифига кўра — кириб борувчи, хар кандай мазмун учун 
ярокли; Билиш фаолиятини бошкариш турига кўра - компьютерли;
Ташкилий шаклларга кура — якка ва кичик гуру.члар тизими; 
Ўқувчига ёндашув буйича - хамкорлик; Замонавийлаштириш 


280 
нуналиши буйича - ташкил килиш ва бошкариш самара-дорлиги; 
Ўрганувчилар тоифаси буйича - хамма тоифадагилар. Компьютерли 
технология мазмуннинг формаллаштирилган моделидан фойдаланишга 
асосланади. У компьютер хотирасига ёзилган ва телекоммуникацион 
тармок; 
имкониятларидан 
фойдаланадиган 
педагогик 
дастурлар 
воситасидан иборат. Компьютерли технологияда билимлар базаси 
информацион тизим бўлиб, берилган мавзу бўйича қўшимча ахборотга 
мухтож бўлмаган ёпик тузилмадир. Унинг хар бир элементи у билан 
мантиқий боғлиқ бўлган шу тўпламнинг бошка элементларига 
йуналтирилиши мумкин. Билимлар базасида ахборотни бундай ташкил 
килиш ўқувчига уни ўзига қулай бўлган мантикда ўрганишга имкон беради. 
Ўқувчиларнинг ўқимишлилик даражасини компьютерли тест асосида 
аниқланади ва уларнинг психофизик ривожланишига ташҳис қўйиш эса 
эксперт тизимлардан фойдаланиш хисобига тўлдирилади. Ўқитишнинг 
компъютерли воситаларини интерфаол дейиш мумкин, чунки улар педагог 
ва талабанинг фаолиятларига «жавоб бериш», улар билан «мулокотга 
киришиш» 
кобилиятига 
эга 
булиб, 
бу 
компьютерли 
ўқитиш 
методикасининг асосий хусусиятини ташкил этади. Ўқув жараёнида 
компьютер ва унинг барча имкониятларидап фойдаланиш, педагогик 
жараён сифатига таъсир 
килувчи йўқотишларнинг олдини олишга 
имкон берадиган стратегиями танлаш буйича жиддий, кўп қиррали 
муаммони хосил килади. Шунинг учун жараёнини компьютер асосида 
лойихалашдан олдин ўқитувчи компьютер асосида ўқитиш методикасини 
билиши талаб этилади. 

Download 6,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   253




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish