www.ziyouz.com кутубхонаси
43
Оймомо онамиз ялт этиб Қиммат момога қаради. Онамиз юзлари лов-лов ёнди. Кўзлари пир-
пир этди.
— Оғзингизга қараб гапиринг, момо, оғзингизга қараб қапиринг!
— Оғзим қараб гапирсам-гапирмасам-да, бўлам. Гулдай умрингни зое кетказиб нима қиласан,
бўлам...
— Қандай биров-ярим билан, қандай биров-ярим билан?! — бирдан олов олди онамиз. —
Бошимда ҳақ никоҳлик эгам турибди-ку!!!
— Ҳақ никоҳлик эгангдан ёруғлик чиқмаса нима қиласан, бўлам...
— Нима демоқчисиз?! — ҳаминқадар оловланди онамиз. — А, нима демоқчисиз?!
Қиммат момо раъйкорчи бўлди.
— Ана, ферма мудиримиз бор, уюрдаги айғирдай бўп юрибди... — деди. — У бўлмаса, ана,
бригадиримиз бор, келбати эгиз туғдираман, деб турибди...
Оймомо онамиз шаҳд билан жойидан турди. Шашт билан сўридан тушди. Калишини-да
киймади. Яланг оёқ дарвоза тарафга юрди. Дарвоза тавақаларини ланг очди. Қўли билан
кўчани кўрсатди.
— Кетинг! — деди. — Ҳозир кетинг!
Қиммат момо жойидан туришини-да билмади, турмасини-да билмади. Безрайиб ўтира берди.
— Эб-ей, яхшиликка ёмонлик! — деди. — Мен сени бўлам деб айтиб эдим, бўлагинам деб айтиб
эдим, эб-ей!
— Мен сизга кетинг, деяпман!
— Эб-ей, мен пиллага келиб эдим, эб-ей!
— Кетмайсизми, кетмайсизми?!
Оймомо онамиз шундай дея, итини чақирди:
— Баҳ-баҳ-баҳ, Олапар, баҳ-баҳ-баҳ!
Катак олдида ётмиш Олапар чопқиллаб келди. Думини ликиллатиб-ликиллатиб, онамиз
ўнгирини искади.
— Кетинг деяпман!! — деди онамиз. — Бўлмаса, Олапарни олкишлайман!!
Қиммат момо лик этиб жойидан турди. Калишини йўл-йўлакай кийди.
— Кетаяпман, бўлам, мана, кетаяпман! — деди.
Қиммат момо Олапардан ҳадиксираб одимлади. Олапардан кўз узмай одимлади. Олапарни
ёнлаб-ёнлаб одимлади. Кетига қараб-қараб одимлади.
— Ит ёмон, бўлам, ит билан ўйнашманг, бўлам! — дея-дея одимлади.
Дарвозадан ташқарилади. Қаддини ростлади. Ўзини эркин олди. Кўйлак ёқаларини кўтариб,
ичига туф-туфлади.
— Ай бўлам, пиллага қачон келайин? — деди.
— Қорангиз ўчсин-е, сиздайчикин пиллачининг-е!..
Оймомо онамиз дарвоза тавақаларини қарс-қарс ёпди. Занжирини шарақ-шарақ занжирлади.
Кейин, дарвоза тирқишидан мўралади.
Қиммат момо ҳамон остонада турибди! Авзойи, тағин ичкари кираман, деяпти!
Оймомо онамиз теварагига аланглади. Бурчакда ётмиш нарвонни судраб келди. Дарвозага
тираб қўйди. Қимирлатиб-қимирлатиб кўрди. Хотири жам бўлди.
Уйга кириб, ўзини тўшакка ташлади.
Хўнг-хўнг йиғлади. Йиғлаб-йиғлаб ухлаб қолди.
13
Оқшом вақти:
— Қиммат момо келмасин, — деди онамиз.
— Нима учун? — деди отамиз.
— Бети қурсин!
Ойдинда юрган одамлар (қисса). Тоғай Мурод
Do'stlaringiz bilan baham: |