www.ziyouz.com кутубхонаси
21
— Уф-ф, кунма-кун оёқдан қолаяпман. Невара кўролмай ўтиб кетаманми энди... — деди.
— Неварангиз кўп-ку, эна... — дея минғиллади Қоплон.
— Ҳар бир гулнинг ўз ҳиди бўлади. Бошқа невараларимнинг йўриғи бошқа, сендан кўрадиган
невараларимнниг йўриғи бошқа.
— Сен қаторилар болали бўлди, — деди отаси.
— Ўғли борнниг ўзи бор, қизи борнниг изи бор.
— Умр ўтаяпти. Бўларингда бўлиб ўт, бўз йўрғадай елиб ўт.
Қоплон нажот истади, совчига қаради.
Совчи бу қарашни уқди.
— Хоҳласанг, ажрал, — деди совчи. — Ўзим қўшиб эдим, ўзим ажратаман. Кейин, уккағарнинг
совчиси умримга завол бўлди, дея ўпкаланиб юрма.
— Майли, бир ўйлаб кўрайин, — дея қўзғалди Қоплон.
3
Токайгача одамлар қобоқ-тумшуғига қараб кун кўради?
Ё шундай ўтиб кета берадими? Умри охиригача-я?
Оғзига етган бор, етмаган бор. Бир кун эмас-бир кун, биров билан гапи чап тушади. Юзига
айтади...
Шунда нима деган одам бўлади?
Кўза кунда синмайди, кунида синади!
Мана, неча йилким, мунғайиб кун кўради.
Eл-юрт билан мулоқот қилса, гап кетишига қараб туради. Биров бир бемаъни гап гапирса:
— Сизники маъқул, — дея бош ирғайди.
Борди-ю, шу гапни бошқа биров инкор этса:
— Сизники-да маъқул, — дейди.
Инкор этмайди, эътироз-да билдирмайди.
Ҳаёт кетиши, кун ўтишини пойлайди.
Токайгача?
Тоғ йўлида юрмиш отлиқ кўнглидан ана шулар ўтди.
Йўл ёқаларида адирлар бўлди. Адирлар от туёқ товушлари акс садосини берди.
Сойда тоғ суви тошдан-тошга урила-урила оқди, кўпиклана-кўпиклана оқди.
Осмонўпар тоғ бағоят кўркам бўлди, тароватли бўлди.
Отлиқ шу тоққа тикилиб борди, хаёлланиб борди.
Шўро котиби қоровулликка оламан, деди, Албатта, гап-сўзсиз олмайди. Ўзи, қолаберса,
бошқалари сўраб-суриштиради. Нимага қўлтиғингиз остидаги ишни ташладингиз, кўп йиллар
ёнма-ён ишлаган одамларга қўл силтадингиз, демайдими? Йўл олис бўлса, яна тағин тўқсон
сўмлик қоровуллик бўлса, нимасига орзуманд бўласиз, демайдими? Олисдаги паловдан
яқиндаги шўрва яхши демайдими?
Шунда, нима дейди? Бефарзанд бўлдим, элдан тилим қисиқ бўлди, шу боис, элдан холисроқда
юрайин, дейдими? Минбаъд! Индамай тура беради. Барибир ишга олади. Ўзи айтди, садқаи
суханингиз, деди...
4
Отлиқ отини дарвоза устунига қантарди.
Ҳовлига кирди, зинадан кўтарилди, тор йўлакдан ичкарилади.
Шунда, нордон-нордон гапирмиш котиб овозини эшитди. Эшик кетида оёқ илди. Деворга яғрин
берди.
Ойдинда юрган одамлар (қисса). Тоғай Мурод
Do'stlaringiz bilan baham: |