82
алкилланган эфирни полиэтиленгликолли ва
сувларнинг
аралашмаси ҳамда абсорбентнинг -–―Экосорб‖ тури кўринишида
бўлади. Бу турдаги абсорбент газни олтингугуртнинг органик
бирикмаларидан бир вақтнинг ўзида СО
2
мавжуд бўлганда
водород сульфиддан йўналтирилган тозалашни олиб бориш
имкониятини беради.
Газни адсорбцияли тозалаш усули қаттиқ зарраларни ютувчи –
адсорбентлар ѐрдамида тозалашга асосланган. Бунда ажратиб
олинадиган компонентни адсорбент билан ўзаро кимѐвий
таъсирланишига ўрин бериши (кимѐвий адсорбция) ѐки ўзаро
таъсир қилишни физик кучлар таъсирида ушлаб туриши мумкин.
Кимѐвий адсорбция мураккаблиги, регенерация босқичида
ишланган иккиламчи адсорбентларни пайдо бўлиши саноатда кенг
қўлланилмаган.
Физик адсорбция адсорбентни регенерация бўлишининг
осонлиги билан ажралиб туради ҳамда саноат жараѐнларида
газларни
водород сульфид, углерод икки оксиди, олтингугуртли
органик бирикмалардан ва намликдан силлиқ тозалашда кенг
фойдаланилади. Адсорбент сифатида энг кўп активлаштирилган
кўмир ва синтетик цеолитлардан фойдаланилади.
Абсорбция усулини адсорбция
усулидан афзаллиги паст
парциал босимларда компонентларни олиб чиқиши юқори
даражадаги ютувчанлиги ҳамда водород сульфиддан, углерод икки
оксиди ва олтингугуртли бирикмалардан (масалан: газнинг
шудринг нуқтасини намлиги бўйича манфий 70°С гача тозалашда ва
цеолитда газни қуритишда) газни силлиқ қуритиши ҳисобланади.
Газни адсорбцияли тозалаш жараѐнининг камчилиги нисбатан
ишлатиш харажатларининг юқорилиги ва жараѐннинг кўп даврлиги,
шунга боғлиқ ҳолда бу жараѐнлар газни нордон компонентларни
қолдиқ чўкиндиларидан тозалашдан кейин абсорбция усулидан
фойдаланилади. Масалан: Газни цеолитли тозалаш жараѐнида
аминли эритма билан тозалаш ҳам қатнашади.
Газни каталитик усулда нордон компонентлардан тозалаш
шундай ҳолатда яъни, (газда бирикмалар мавжуд бўлганда, суюқ
ютувчилар ѐки адсорбентлар ѐрдамида (масалан,
олтингугурт,
углеродли олтингугурт оксиди, сульфидлар, дисульфидлар, тиофен)
тўлиқ тозалашнинг имконияти бўлмаганда қўлланилади.
Саноатда каталитик гидратлаш кенг қўлланилади ва
83
олтингугуртли бирикмаларни водород (гидратлаш) ѐки сув буғлари
(гидролиз) билан ўзаро таъсирланишига асосланган. Бу
жараѐнларнинг таъсири натижасида мавжуд бўлган ҳамма
бирикмалар водород сульфидга ва таркибида олтингугурти
бўлмаган бирикмаларга ажралади. Бундай жараѐнда катализатор
сифатида кобальт, никель ва молибден, алюминий оксидларидан
фойдаланилади.
Оксидлаш усуллари каталитик
реакциянинг фаол алюминий
оксидида водород сульфидни элементар олтингугуртга олиб боради
ѐки меркаптинлардан тозалаш жараѐнлари учун уларни
дисульфидларни (Мерокс жараѐни) каталитик оксидланишга олиб
келади. Ҳамма каталитик жараѐнларда навбатда каталитик
маҳсулотларга айланиши талаб қилинади ҳамда
газ каталитик
гидратлашдан
кейин
водород
сульфиддан
тозалашга
моноэтаноламинли эритмага йўналтирилади.
Do'stlaringiz bilan baham: