А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

экзотермик зона
деб аталади.
Куйдирилаётган аралашма экзотерм ик зонада булиши 
натижасида 2СаО ■
S i0 2, 4СаО ■
А1,0, Fe20 3 ва СаО • А120 3 
хосил булади. Аммо шу билан хали нормал портландце­
мент клинкер хосил булмайди, чунки унинг энг асосий 
таркибий к,исми — уч кальций силикат (ЗСаО ■
SiO,) йук. 
Бу минерал печнинг кейинги кисмида (юкори температу- 
ралар зонасида) хосил булади. Бу зона 
пишириш зонаси
деб 
юритилади.
Кумтупрок каттик \олда икки молекуладан ортик охак- 
ни бириктира олмайди. Бирок суюк, холда кумтупрок охакка 
нисбатан жуда тез (ЗСаО ■
SiO, гача) туйинади. Демак, уч 
кальцийли силикат олиш учун икки кальцийли силикат 
охакни ютиб. юкори асосли ЗСаО • SiO. га айланадиган 
даражада аралаш мани киздириш керак.
Анча осон эрийдиган минераллар С,А ва C 4AF п и ш и ­
риш зонасида эрийди. Хосил булган сую кф азада C 2S эриб 
C,S гача туйинади. Уч кальций силикат эритмааа икки каль- 
1111
iI силикатга нисбатан анча кам эрийди. Ш унинг учун 
C,S хосил булиши билан эритма минералга ута туйиниб 
Колади ва уч кальций силикат эритмадан майда-майла кат­
тик кристаллар холида ажралиб туради.
C?S нинг эриш и ва охакнинг ютилиши бутун куйдири­
лаётган аралашма массасида булмай, балки унинг айрим 
улушларида утади. Лемак, охак икки кальций с ил и катни 
тулик сипгдириб олиши учун материалларни маълум вакт- 
гача пиш ириш температураси (1350... 1450°С) да тутиб ту­
риш талаб килинади.
Материаллар бу зонада канча куп тутиб турилса, охак 
шунча тулик богланади, шу билан бирга C 3S кристаллари 
хам йириклашади. К линкерни пиш ириш температурасида 
кам вакт ушлаб туриш тавсия килинади, агар шундай


килинса портландцементнинг ф изик-м еханик курсаткич- 
лари юк,ори булади. Клинкер пиш ириш зонасидан сови- 
тиш зонасига тушади. Бу ерда клинкер карш исига совук 
\ав о оким и окиб келади. П иш ириш зонасида айрим вакт­
ларда аралаш м анинг бутун охаги кумтупрокка бутунлай 
туйиниб улгурмайди. Бу узлаштириш жараёни аралашмада
о,\ак ва C 2S камайиши сабабли янада секинлаш ади. Н ати­
жада туйиниш коэф фициенти юкори булган клинкерлар- 
да доим эркин о \ак булади. Бундай клинкерларда о \а к C ?S 
\олид а иложи борича купрок узлаштириб олиниш и керак. 
Клинкер таркибида эркин о \а к 1...2% булса, у портланд­
цемент сифатига ёмон таъсир курсатмайди. Б и рок унинг 
микдори куп булса, портландцемент \аж м и н и н г нотекис 
узгариш ига сабаб булади, шунинг учун клинкер тар ки б и ­
да о \а к н и н г купайишига йул куймаслик керак.
Совитиш зонасидан клинкер 1000... 1100°С да ч и кади ва 
уни бутунлай совитиш учун печ совиткичига юборилади. 
Клинкер совитилаётганда ундан ажратиб олинаётган и с­
сиклик яна печга кайтарилади.
М инерализаторлар N a,S iF ri, M gSiF6, F e20 3, гипс ва 
фосф огипс таъсирида кальций карбонатнинг диссоцила- 
ниш температураси пасаяди, юкори температурада \оси л 
булган сую кликнинг ковушкоклиги камаяди ва унинг алит 
кристалланиш жараёнига таъсири сезиларли даражада ку- 
чаяди.
Узбекистон Республикасида янги бирикма — кальций 
сульфоалюминати — ЗСаО ■
ЗА120 3 • C a S 0 4 нинг юкори 
температурада \оси л булиши 
каш ф этилди. У гипс ва 
ф осфогипс минерализатор тарзида кулланилганда оралик 
ма\сулот сифатида ,\осил булади. Бу унинг иш тирокида 
анча паст температурада \ам куп микдорда C 3S \о си л були­
шига олиб келади. Хосил булган ЗСаО • ЗА120 3 ■
C a S 0 4 
комплекс бирикма эса С 3А нинг юзага келиш ига хдлакит 
беради. Бундан ажралиб чиккан кальций оксид C 2S нинг 
C 3S га кадар туйиниш и учун сарф булади, гипсли ара- 
лашмаларда мазкур (C 3S) м инералнинг куплиги шу билан 
боглик.
Актив булмаган С3А урнини ЗСаО • ЗА120 3 • C a S 0 4 ва 
маълум кием C 2S нинг урнини C3S эгаллайди. Натижада 
цемент активлиги \ам ортади. Ф торидли аралашмада гипс­
ни минерализатор сифатида иш латиш яхши самара бера-


ди. Бунга эриш иш учун А120 3 нинг клинкердаги бир 
OFnp- 
лик бирлигига C a S 0 4 ва C a F 2 дан 0,7 огирлик бирлиги 
кушиш тавсия этилади, бу эса куйдириш температураси- 
ни 50...70°С га камайтириш \ам д а цемент муста\кам лиги- 
ни 30...40% ва ундан купга ош ириш , ш унингдек, иш - 
корларнинг зарарли гаъсирини йукотиш имконини беради.

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish