Pedagogikasi


M avzu   b o ‘y ich a   n a zo ra t savollari



Download 3,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/107
Sana29.12.2021
Hajmi3,59 Mb.
#80238
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   107
Bog'liq
Xalq pedagogikasi.Mutalipova M.J

M avzu   b o ‘y ich a   n a zo ra t savollari:
1.  T abiat bilan  bog‘liq qadriyatlar haqida m a’lum ot bering.
2.  M avsum iy  bayram   va  m arosim larning  ekologik  tarbiyadagi 
aham iyati nim ada?
3.  Shifobaxsh 
o ‘sim liklam ing 
m o‘jizaviy 
xosiyatlari 
haqida 
nim alarni  bilasiz?
4.  X alq  tabobatida  m usiqa  va  qo ‘shiqning  aham iyatiga  oid 
nim alarni  bilasiz?
5.  « S o g ‘lom  turm ush tarzi»  tushunchasiga ta ’rif bering.
6.  Tozalik,  shaxsiy  gigiyena  k o ‘nikm alariga oid  xalqona  ibratlardan 
m isollar keltiring.
7.  E kologik  tarbiya  va  ijodi janrlaridan  m isollar keltiring.
T O P S H IR IQ . 
Rivoyatni  diqqat  bilan  o ‘qib  chiqing.  D avolashning 
turli  xalqona usullari  haqida eshitganlaringizni  eslang.
T ild a n   q o lgan   xon
B ir  yurtning  xoni  tush  k o ‘ribdi.  Tushida  g o ‘rda  yotganm ish, 
m unkarnakirlar  kelib,  unga  d o ‘q-po‘pisa  qilibdi'.  X on  q o ‘rqib  ketibdi, 
ertalab  tursa,  tildan  qolibdi.  X on  gapirm oqchi  bo ‘larm ish-u,  gapira 
olm asm ish,  tili  nuqul  g ‘o ‘ldir-g‘o ‘ldir qilarm ish.  X o n n in g jah li  chiqibdi, 
baqirib-chaqirm oqchi  bo ‘libdi,  am mo  tili  yana  g ‘o ‘ldir-g‘o ‘ldirdan 
nariga  o ‘tm abdi.  Saroydagilar ham   xonim iz nim a  deyaptilar,  deb  hayron 
b o ‘lisharm ish.  «Ins-jins  tegdi»  deb,  alas-alas  qildirishibdi,  dev  chaldi 
deb,  qator-qator  q o ‘y  s o ‘yishibdi,  arvoh  urdi  deb,  xayr-ehson  qilishibdi, 
lekin  xonning  tili  chiqm abdi.  N avbatm a-navbat  tabiblar  qarashibdi, 
am m o  hech  kim   xonning  tilini  chiqarolm abdi.  «Sam arqandda  ibn  Sino 
degan  bir  tabib  chiqibdi.  U  o ‘likka jo n   kiritar  em ish»,  -  deb  eshitishgan 
ekan.  Bosh  vazir  Sam arqandga  borib,  ibn  Sinoni  boshlab  kelibdi.  Ibn 
Sino  xonning  u  yoq-bu  y o g ‘ini  k o ‘rgan  b o ‘libdi,  dori-darm on  ichtiribdi. 
Keyin  o ‘zicha:  «Bu  xon  hech  qanday  kasalga  chalinm agan.  Tushi  yo 
o ‘ngida  q o ‘rqqanidan  tili  y o ‘qolgan.  Buni  ta ’sir-aks  y o ‘li  bilan,  y a ’ni 
q o ‘rqitish usuli  bilan davolab, tilini  chiqaram an»,  deb o ‘ylabdi-da,  xonni 
tashqariga  olib  chiqib,  o ‘rindiqqa  o ‘tqazib  qo ‘yishni  buyuribdi.  Saroy 
kishilari  xonni  tabib  aytganday  qilib,  o ‘rindiqqa  o ‘tqazib  q o ‘yishibdi. 
Shundan  keyin  Ibn  Sino:  «X onning  eng  yaxshi  k o ‘rgan  narsasini  olib 
kelinglar-da,  ro ‘parasiga  qo ‘yinglar»,  -  deb  buyuribdi.  X on  Q orabayir
128


oti  bilan  Kenjaoyim   ismli  xotinini  yaxshi  ko‘rar  ekan.  R o ‘parasiga 
bog‘langan  otini  erkalatolmay  xon  yum -yum   yigMabdi.  Ibn  Sino:  «Yana 
nimani  yaxshi  ko ‘radi  xoninglar?»  deb  so'rabdi.  «Kenja  oyimni 
jonlaridan  ortiq  yaxshi  k o ‘radilar»,  deyishibdi.  Ibn  Sino:  «Kenja  oyimni 
olib  kelib,  otga  m indirib  qo'yinglar»,  debdi.  Saroy  kishilari  Kenja 
oyimni  olib  kelib,  xonning  suyukli  oti  ustiga  m indirib  qo ‘yishibdi. 
Podsho  Kenja  oyimni  k o ‘rib,  dodlab  yuboribdi.  Ammo  tili  dodga 
kelm asdan  nuqul  « g ‘uldur-g‘uldur»  qilarmish.
Ibn  Sino  saroyning  kattasini  bir  chetga  olib  chiqib:  «M en  bir  gap 
aytaman,  sizlar  uni  aniq  bajarasizlar,  y a ’ni  men  xon yonida  o ‘tirib,  sizni 
tuzata  olmagan  bo ‘lsam  ham,  bu  yerga  bekor  kelm abm an,  dori- 
darmonga  otingiz  bilan  kenja  xotiningizni  olib  ketyapman,  deym an-da, 
otga  minib  qamchi  bosaman,  -  debdi.  -   Kenja  oyim ga  ham  tayinlab 
qo'yinglar,  yana  meni  olib  qochib  ketar  ekan,  deb  qo‘rqib-pisib 
yurmasin.  Ammo  men  otga  qamchi  bosganda  dod-faryod  k o ‘tarsin», 
debdi.  Ibn  Sinoning aytganini  qilishibdi.
Podsho  ni ma  gapligini  bilolmay  hayron  emish.  Ibn  Sino  xonning 
oldiga  kirib,  tiz  ch o ‘kib:  -   Endi,  xon  hazratlari,  sizni  davolay  olmadim, 
kasalingiz  bcdavo  ekan.  Bergan  dori-darm onlarim ,  shuncha  kun 
qaraganlarim ga  saroydagi  kishilaringiz  ana  bu  otingiz  bilan  Kenja  oyim 
xotiningizni  tuhfa  qilishdi.  M enga  ruxsat  bersangiz,  uyimga  qaytsam ,  - 
debdi.  Ibn  Sino  shunday  deb  otga  qarab  chopibdi-da,  shoshib-pishib 
unga 
minib, 
ustma-ust  qamchi 
bosibdi. 
Podsho 
avval 
g'udir- 
g ‘udirlagancha o 'rnidan turib  ketibdi.  Keyin bir kuchanib  baqirgan  ekan, 
tili  chiqib  ketibdi...  Tovushi  butun  saroyni  larzaga  keltiribdi.  Ibn  Sino­
ning  orqasidan:  «Ushla,  ushla  anavi  qaroqchi  o ‘g ‘rini,  kuppa-kunduz 
kuni  otim  bilan  xotinimni  o ‘g ‘irlab  ketdi-i-i!  -   deb  baqiraveribdi, 
chaqiraveribdi.  Bir  payt  ibn  Sino  otni  choptirganicha  bir  joyga  borib, 
keyin  orqasiga  qaytib  kelibdi.  Uni  k o ‘rgan  xon:  «Xoy,  o ‘g ‘rimisan, 
tabibm isan,  -  debdi.  Shunda  ibn  Sino:  «M en  tabibman,  o ‘g ‘rim asm an», 
debdi.  Xon:  «B o'lm asa,  nega bunday  qilding?»  deb so ‘rabdi.  Ibn  Sino:

Shunday  qilmasam  boMmasdi.  Siz  tushingizda  q o ‘rqqaningizdan 
tildan  qolgan  edingiz.  Sizni  q o ‘rqitish  orqaligina  davolash  mumkin  edi. 
Boshqa  har  qanday  dori-darm on  sizga  foyda  berolmasdi.  M ana  tilingiz 
chiqdi,  endi  xotiningiz  ham,  otingiz  ham  o ‘zingizga  buyursin,  -  debdi. 
Ibn  Sino  otdan  tushib,  uning  tizginini  xonga  tutqazibdi.  Xon  ibn 
Sinoning  aqlu-karom atiga  qoyil  qolib,  boshdan-oyoq  sarpo  beribdi-da, 
o^ziga  bosli  tabib qilib tayinlabdi.
129


T O P S H IR IQ .  A bu  Ali  ibn  Sinoning  sog‘liq-salom atlik  haqidagi 
fikrlarini  diqqat bilan o ‘qib chiqing.

Download 3,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish