А. Тешабаев, С. Зайнабидинов, И. Каримов, С. Власов, В. Абдуазимов



Download 0,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/86
Sana14.07.2022
Hajmi0,93 Mb.
#799518
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   86
Bog'liq
2. Укув кулл. Сирт физикаси

Реакцияни фаоллаш энергияси 
Қаттиқ жисм томонидан тезлантирилаётган ҳар қандай кимёвий жараён 
албатта адсорбция ва десорбция босқичларини ўз ичига олади. Фараз 
қилайлик, қаттиқ жисм ( катализатор) газсимон фаза билан туташган. 
Газ молекулалари дастлаб қаттиқ жисм сиртида адсорбланади, кейин шу 
ҳолатда қола туриб бир бири билан ёки газдан учиб келаётган молекулалар 
билан реакцияга киришади, бундан кейин реакция маҳсулоти десорбланади ( 
ажралиб чиқади). Демак, катализатор газлар аралашмасига киритилганда 
реакция амалда газлар фазасидан қаттиқ жисм сиртига кўчади. 
Икки фаза чегарасида борадиган реакцияни – 
гетероген каталитик 
реакция 
дейилади. 
Реакциянинг тезлиги доимийси К (Т) температура функцияси орқали 
кўпинча сиртнинг каталитик фаоллиги тавсифланади. Унинг (Аррениус 
қонунининг) кўриниши. 
К(Т)=К
о
ехр(–Е/КТ). (12.1) 
бўлиб, бундаги Е – реакцияни активлаш энергияси. 
ℓnК нинг 1/Т га боғланиши тўғри чизиқ билан тасвирлашади, унинг 
ордината билан кесишиши ℓnК
0
бўлади. 
Қоида тариқасида, Е ва К
0
намунанинг тайёрлашиши усулига, унинг 
табиатига ва киришмалар миқдорига боғлиқдирлар. 
Катализнинг электрон назарияси
. Адсорбция катализда кимёвий 
адсорбция (хемосорбция) бўлади. Гетераген катализ назарияси хемосорбция 
назарияси билан чамбарчас боғланган. Катализаторларни танлаш асосий 
мақсад бўлгани учун катализатор ишлаши механизмини билиш зарур. 
Ҳар қандай кимёвий жараёндай ҳар қандай гетераген катализ жараёни 
электрон механизмига эга. Шу механизмни ошкор қилиш – катализнинг 
электрон назарияси вазифасидир. 
Яримўтказгичда юз берадиган электрон жараёнлар унинг электрик
оптик, магнитик ҳоссалари билан бир вақтда каталитик ҳоссаларини ҳам 
тақозо қилади. Яримўтказгичнинг электронлар аниқлаб берадиган ҳоссалар 
ва унинг каталитик ҳоссалари орасида муайян боғланиш бор. Шу 
боғланишни топиш назария олдидаги муаммодир. 
Бу назариянинг вужудга келиши ҳозирги замон яримўтказгичлар 
физикасининг катализ ҳодисалари соҳасига кириши эди. Л.В.Писаржевский 
(Киев, 1916 й. дан бошлаб) қаттиқ жисмларнинг каталитик ҳоссаларини, 
уларнинг электрон ҳоссалари билан боғлашга уринган олим хисобланади. 
Аммо, унинг назарияси квант механика пайдо бўлишидан олдин, Н.Бор 
назарияси асосида яратилган эди. Хозирги вақтда (1948 й. дан бошлаб) 
электрон назария мукаммалроқ назарий заминга таянади. 


103 

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish