А. Тешабаев, С. Зайнабидинов, И. Каримов, С. Власов, В. Абдуазимов



Download 0,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/86
Sana14.07.2022
Hajmi0,93 Mb.
#799518
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   86
Bog'liq
2. Укув кулл. Сирт физикаси

 
1.4-расм 
 
 
1.3.
 
Бошқа турдаги сиртий сатҳлар 
 
Тамм ва Шокли туридаги сатҳлар мунтазам кристалл сиртида мавжуд 
бўлиши мумкин. Муайян технология бўйича олинган яримўтказгич 
кристалининг ҳақиқий сиртида мазкур ҳолатлардан бошқа электронлар учун 
энергетик ҳолатлар ҳам вужудга келиши мумкин. Масалан, сиртда жойлашиб 
олган киришма атомлари, кристалл панжарасининг сиртий нуқсонлари, 
дислокациялар ва х.к.лар ана шуларга сабаб бўлади. Сиртий ҳолатларни 
келтириб чиқарадиган муҳим сабаблардан бири сиртга ёт атомларнинг 
адсорбланиши (ёпишиб олиши) бўлиб, бунда сиртий сатҳнинг энергетик 
вазияти панжара параметрларига, шунингдек, адсорбланувчи модда 
(адсорбант) га боғлиқ бўлади. Табиийки, бу ҳолларда сиртий сатҳлар зичлиги 
ҳар хил бўлиши мумкин. Зичлиги катта бўлганда бу сатҳлар ҳам энергетик
зоналар ташкил қилиши мумкин.
Саволлар 
1.
Тамм сиртий ҳолатлари мавжуд бўлишлиги сабаби қандай? 
2.
Шокли туридаги сиртий ҳолатлар келиб чиқиши қандай? 



3.
Тамм ва Шокли сатҳларидан бошқа сатҳларни ҳосил қилувчи 
сабабларни эслаб ўтинг. 
2-боб 
 
Яримўтказгичлар сиртида фазовий заряд соҳаси 
Кристалл сиртида энергетик сатҳлар тизими борлиги уларда 
жойлашган электрик заряд бўлишлигига олиб келади. Кристалнинг ҳақиқий 
сирти унда оксид қатлами ҳосил бўлиши ва атроф муҳит билан ўралганлиги, 
ионлар адсорбланиши оқибатида зарядланиб қолиши мумкин. 
Эркин заряд ташувчилар кристалл ҳажмидан унинг сирти соҳасига 
тортилади. Шу йўсинда қўш зарядланган қатлам ҳосил бўлади. 
Фараз қилайлик, сиртдаги ҳар бир атом битта сиртий сатҳ беради, бу 
сатҳлар зарядланган бўлсин, бу ҳолда уларнинг зичлиги 10
15 
см 
-2
чамасида. 
Металларда эркин электронлар зичлиги ҳажмида 10
22 
см 
-3
, бир атом 
текисликда 10
14 
см 
-2
чамасида бўлади. Металда сиртдаги зарядни 
камайтириш учун 10 атом текисликдаги яъни 10
-7 
см қатламдаги эркин 
зарядлар иштирок этиши кифоя. Бу ҳажмий заряд қатлами метал хоссаларига 
муҳим таъсир кўрсата олмайди, албатта. 

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish