Мўъминнинг сифатлари. Муҳаммад Зоҳид Қўтқу
www.ziyouz.com кутубхонаси
15
кишилар эга бўлмоғи лозим бўлган бу икки сифат: ҳаййин – виқорли, сокин, кенг фикрли;
лаййин – юмшоқ, мулойим, чаққон, сифатлари жуда муҳимдир. Балки, қаттиқлик, шиддат,
ҳиддат, ғазаб инсонни баъзи бир орзу-мақсадларига эриштирар, лекин оқибати ёмондир. Чунки
барча махлуқотларда бўлганидек, хусусан инсонларда ҳам бундай ёмон феълларга қарши
нафрат, адоват бор. Ҳеч ким шиддатга, ҳиддатга дош беролмайди, доимо унга қарши чиқади.
Бу сифатларга эга бўлган одамлар туфайли бошқаларга тафриқа, хафагарчилик, жанжаллар,
баъзан ўлим ҳам етиб туради. Ҳолбуки, Исломдан, иймондан кутилган нарса бу эмас.
Ислом инсонларнинг бахту саодатини кўзлаган адолатли бир диндир. У жамиятда гўзал
ҳаёт кечириш учун лозим бўлган сифатларни тавсия этади. Ўша фазилатлар билан хулқланиб,
жаннатга киришни таклиф этади. Табиийки, у жаннатда кўзлар кўрмаган, қулоқлар эшитмаган,
хаёлларга келмаган, беҳисоб, битмас-туганмас, эскирмас, бузилмас, ҳар луқмаси, ҳар ютуми
ўзгача лаззатларга бой бўлган турфа хил неъматлар бор. Улар ана шу гўзал ахлоқ эгаларига
ваъда қилинган. Улар жаннатда абадий, ҳам-ташвишсиз ҳаётга эришгайлар, энг муҳими Ҳақ
субҳанаҳу ва таолонинг жамолини кўришга муяссар бўлгайлар.
Турли бало-ю офатлардан, ҳам ташвишлардан иборат бу қисқа ва ўткинчи дунёнинг
алдоқчи завқларига берилмай, борлиқ подшоси ва Унинг маҳбуби Расули акрам саллаллоҳу
алайҳи васаллам кўрсатган энг гўзал ва маъқул йўлдан адашмай, сабру тоқат, матонат ила
гўзал сифатларни эгаллаб, жаннат ва жамоли илоҳияни мушоҳада этишга умид қилиш ва
интилиш лозимдир.
Юмшоқлик, мулойимлик дунё ва дунё ишларига оид, лекин дин ва диний хусусларга
муносиб эмас. Инсон дунёси учун юмшоқ бўлиб, лекин дини учун тоғ мисоли мустаҳкам,
чўяндек метин, мармар каби қаттиқ бўлиши лозим. Шунинг учун ҳам ҳазрати Умар розийаллоҳу
анҳу айтибдиларки:
"Мен динда тошдан ҳам қаттиқман"
. Баъзи буюкларимиз айтганлар:
"
Тоғларни ўймоқ, тешмоқ, қўпормоқ мумкин, лекин мўъмин кишини динидан заррача ажратиб
бўлмайди"
.
Бир мўъмин фидокорлик учун молини, ҳатто жонини ҳам берар, лекин динидан ҳеч
нарса бермайди.
Юмшоқлик, соддалик, мусомаҳа асосан дунёвий ишларга мувофиқлигини туянинг мисолида
кўриш мумкин. Арабларнинг машҳур ҳайвони, жониворлар сараси бўлган туя - фитратан жуда
ажойиб яратилган бўлиб, инсонга доимо итоатда. Кўрсатилган жойга чўкади. Нимага
ундасангиз, бажаради. Ҳолбуки, бир аравани тахта кўприкдан, лойдан, сўқмоқлардан ўтказиш
нақадар қийин иш. Туя эса бошқача жонзот. Шунинг учун мўъмин кишининг ҳоли туяга
ўхшатилган. Қаранг, туянинг оёқлари юмшоқлигидан ерга босилган сайин ёйилади, айниқса
қумда қийналмай юради. Бошқа ҳайвонлар бундай эмас. Бунинг устига туя сувсизликка
чидамли. Оғир юклар ташийди. Сабру қаноат қилади, шунга қарамай, баҳайбат вужуди озгина
емиш билан тўяди. У жуда ақлли ҳайвон, бир марта юрган йўлини эслаб қолади. Маълумки,
араб чўлларида ҳали ҳам йўллар қурилмаган. Бугун ҳатто ҳайдовчиларимиз йўлларини йўқотиб
қўймоқдалар. Лекин туялар у бепоён чўлларда йўлларини йўқотмай, манзил сари тўғри етиб
борадилар. Шу сабабли Қуръони каримда
"
Do'stlaringiz bilan baham: