К у р с н и н г у м у м и й м а с а л а л а р и д о н м а с с \ с и н и с \ Қ л \ ш в \ Қ а й г а и л л ш



Download 7,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/115
Sana21.02.2022
Hajmi7,54 Mb.
#79509
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   115
Bog'liq
Кишлок хўжалиги махсулотларини сақлаш

Т о ла н и н г уртача масса у з у н л и г и  деганда нам унадаги тола- 
ларпииг ўртача узуплигиии уларнинг массасига купайтириб, па- 
■мунаиинг ум ум ий массасига нисбати туш унилади.
М одель у з у н л и г и  — тола нам унасида энг кўп учрайдпган тола 
узуилнгпднр.
Ш тапель узун лик деганда модаль узун лнкдаи катта бўлган 
■узунлик гуруҳларш ганг ўртача циймати туш унилади.
Т оланинг базаси модаль узун лпкка якии толаларн и нг цанча- 
ли к кўп йигилиш ини характерлайди, яъ н и олинган п ахта тола­
ларнинг у зу п л и к ж и ҳатдан текислик дараж аси н и белгилайди.
Толанинг узуп л и к ж и ҳати д ан текислиги х.ар хил типдаги пах- 
тга толаларн и нг модаль узунлигинпнг базага кўпайтм аси билан


топилади. Агар толанинг текисли к циймати 1000 бўлса, 
то л а 
узун ли к ж и ҳ атд ан теине ҳисобланади.
Т олан и н г буралувчанлнги. Т оланинг буралувчанлнги уш ш г 
бнр мнллиметриыинг буралиш д араж аси билан аницланади. Бу- 
ралувчан тол алард ан ип йигприлгаида улар бир-бири билан ўзаро' 
яхш и бирикнб, нининг ниш ицлиги ортади.
М ам лакатиы изда экн лади ган ўртача ва ингичка толали гўза- 
ларн и нг ҳ ар 1 мм толаси 10— 12 марта буралади. И нгичка тола- 
ли гўза толалари н ин г буралувчанлнги ўртача толали гўзалар- 
никига ц араганда бир неча м арта кўп бўлади. Т ола б у рал и ш и н п и г 
тола буйнга бир текисда бўлиш и катта аҳам и ятга эга.
Т олан и нг буралувчанлнги унпнг пиш ганлигига боглиц. П и ш - 
гаи толан и нг буралувчанлнги пиш м агап ва яхш и рпиож лапм агаи 
толаларш ткига цараганда зиёд бўлади.
Т олан и н г буралувчанлнги нам уи ага цараб бахолаш , 
толани 
катталаш тири б чизиш, лн н ей када буралган толанинг узунлигини 
ўлчаш , курвиметр ёрдамида уиинг ҳациций узунлигини аницлаш: 
йуллари билаи аницланади.
Т олан и нг неча марта буралганлигини сапаш хам мумкин.
Т олан и нг пш иганлигн. Т оланинг пиш ганлиги уиинг сиф ат кўр- 
саткн члари дан бири бўлиб, тола деворларида ц еллю лоза цапат- 
лар ш ш н г пайдо 
бўлиш д ар аж аси га 
цараб 
аницлапади. 
Т о - 
лан и иг ниш ицлиги тунроц ва нцлим ш ароитига, ш унингдек, кўл- 
лан и лади гап агротехиикага ва экиладигап н авга цараб маълум- 
д ар аж ад а ўзгаради.
Т ола лентаси кеиглм гиш ш г унинг кап али кенглнгига нисбати 
толан и нг пиш ганлигини характерлай ди .
Т оланинг пиш ганлигини ап и клаш учун тола м ахсус микроскоп1 
остига кўй и ладп ва тола пиш иш ш каласи га солиш тнрпладн. Ш к а- 
лада толанинг пиш ганлиги 0 дап 5 гача 0,5 тадап цилиб бўлпб 
кўрсатилган. Ш калад а у л и к толан и нг коэффициенти 0,0, ўта пнш- 
гаи толапики эса 5,0 деб цабул цилинган. Я хш и 
ривож ланган. 
толанинг пиш ганлы к коэф ф ициенти 2 —2,5 рацам и билан кўрса- 
тнлган.
П ахта толасининг п иш ганлигини цутбланган ёругли к ёрдами­
да хам аницлаш мумкин. Б у н и н г учун поляроид П — 2 деб а т а - 
ладиган махсус мослама билан ҳар цандай м икроскопии и ш л а - 
тиш мумкин.
Толалар поляроид орцали ц утбланган ёруглпкда царалгапда' 
цизил ранг ичида улар п и ш ган ли к д араж аси га цараб турли ранг- 
да кўринади.
Толанинг чизпцлп зичлнги (толанинг и н ги ч кал н ги ). Т о л аш гаг 
ингнчкалигини тасви рлаш учун чиэицли зпчлпк туш унчаси ки- 
ритилгап. Т оланинг чизш^ли зичлиги деб толанинг у зу н л и к бир- 
лигидаги массаси туш унилади. Ҳ алцаро б ирликлар системаспда 
толанинг чизицли зичлиги тек сл ард а иф одаланади.
Т екс 1 км узун ликдаги толап и пг м ассаси неча грам.м э к а и л и - 
гиии курсатадн.


Тола ппги чкали ги м етрик номери билан ҳам иф одаланади, 
м етри к номер 1 г толанинг метр ҳисобидаги ёки 1 мг толан и нг 
миллиметр ҳисобидаги умумий узунлигини билдиради.
Т олаш ш г чизицли зичлигини ш тапель (бир тутам тола) ни 
бугом ой наларига цўйилиб, микроскопда солинади ва тарозида 
тортилиб аницланади.
Т оланинг узи лиш кучи. Б и тта толапи ч ўзган да грамм ҳпсобп- 
д а ц анча куч сарф цилинганлиги ш у толанинг у з и л и ш к у ч и  деб 
ю ритилади в а грам м ку ч ёки ныотон билан иф одаланади. Т о л а­
нинг у зи лиш кучи ун ин г ниш ицлигини ва у зун аси га 
чўзувчи 
таъ си р и га чидам лилигини билдиради. Ш унииг 
учун толанинг 
узи л и ш кучи ун и н г деворчаларининг ц али н л и ги га боғлиц.
Толанинг у зи ли ш кучи кўпгина бошца технологик кўрсатки ч - 
лар билан боглиц. Ш у сабабли чигитли п ахтан и нг ва толанинг 
сортини ан и цлаш да у зи л и ш кучи асосий аиицловчи т ехнологик 
кўрсатки ч цилиб ц абул цилинган.
Одатда п иш ган толанинг узи лиш кучи ў ртач а 
4 — 7 г / к га 
тенг бўлади. М ам лакатим изда етиш тириладиган ўрта тол ал и ғў за 
н авл арн да толан и нг узи лиш куч и 4,2,—5,5 г / к гача, инги чка то­
л а л и навларда эса 4 ,6 —6,0 г / к бўлади.
Я хш и етилм аган ва кўсак п ахта тол ал ари д а толанинг узи лиш
кучи кам бўлади.
Толанинг узи лиш кучининг уиинг чизицли зпчлигига писба- 
т и толаш ш г иисбий узи лиш кучи деб ю ритилади.
Толанинг узи лпш кучи цисцичлари ораси 3 мм ли Д Ш —ЗМ 
м аркал и таком и ллаш ти рилган динам ометрда аницланади. Т о ла­
нин г узи лиш кучинп Л П С —4 асбобида ва полярпзацпон усулда 
ҳам ан и цлаш мумкин.
Ч и ги тли п ахтад ан тола чициши. Ч и гн тлп п ахтад ап олпнадпган 
асосий мах.сулот тола хисобланади.
Т ола массасининг чигитли п ахта м ассасига нисбатан толанинг 
ч и ц и ш и  дейилади. Д ем ак, толанинг чициш и уиинг массасига ва 
чигитнинг тўцлигига цараб ўзгаради.
Ҳар бир чигитдаги тола мицдори гўзан и нг турига ва н авига ц а­
раб ўзгаради. Ш у билап бирга у тупроц ва ицлим ш ароптлари га 
ҳам да агротехник тадбирларга ҳам боглиц.
Экиладиган гўзаларн и пг чигитли пахтасидан 2 0 —50% атро­
ф ида тола чицади. М ам лакатим изда эки лади ган ўрта то л ал и ғўза 
н авларн да тола чициш и 3 2 —40 % , инги чка толали гў зал ар д а эса
2 9 —34% атрофида бўлади.
Л абораторияда чигитли п ахтадан тола чициш инп 
пахтани 
10 аррали ж и н да иш лаб чициб топилади. П ахта и ш лан ган дан кейин 
линт ва толали чициндплар ҳам да иф лосликларн и алоҳи да ўлчаб, 
улари н и г чициш и аницланади.
Тола чициш ини аиицловчи кўрсаткич сиф атида чигитли п ах ­
тан и нг толали к д ар аж аси — толалик индекси хизм ат 
цилади. 
Ч игит ли пахтанинг толалик даражаси деб 100 дона чигитдан 
аж рати б олинган толанинг грамм ҳисобидаги массасига айтилади.



Download 7,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish