2008 йилда купгина ривожланган мамлакатларни уз гирдо-
5ига тортган молиявий инкироз бошланди.
Бу инк,ироз Амери
ка Кушма Штатларида ипотекали кредитлаш тизимида булиб,
унинг мицёси кенгайиб, йирик банклар ва молиявий тузил-
маларнинг ликвидлиги, яъни тулов кобилияти заифлашиб,
молиявий инк,ирозга айланиб кетди.
Бу инцироз АКШ ипотека бозорида пайдо булган, етарли
даражада тулов лаёкдтига эга булмаган к;арзларни кайтариш
Кобилидти маълум булмаган карздорларга ипотека кредитла-
ри бериш нинг кескин купайтирилиш и натижасида юз берди.
Дунёнинг етакчи фонд бозорларида энг йирик компания-
лар индекслари ва акцйяларининг бозор киймати кескин да
ражада тушиб кетди. Бу эса уз навбатида куплаб мамлакатлар
да ишлаб чикариш ва иктисодий усиш суръатларининг жид-
дий пасайиб кетиши натижасида иш сизлик, инфляция ва бо
шка салбий окибатларни юз бериш ига сабаб булди.
Маълумки ипотека кредити Узининг мохиятига кура кучмас
мулк гарови хисобига бериладиган кредитлар булиб, АКД1
бозорлари бундай ликвидли кучмас мулкларга етарлича «туйин-
ган» ва уларнинг нархлари кескин тушиб кетабошлади. Нати-
жада АКШ иктисодиёти яратилган ш арт-ш ароитлар сабабли
арзон кредит ресурсларига туйинган ва бу Федерал захира
тизими (ФЗТ) амалга ошираётган пул-кредит сиёсатини узгар-
тиришни талаб этди. Натижада 2004-2006 йилларда Федерал
захира тизими кредит учун ф оиз ставкаларини 6,25 фоизгача
-
181
-
www.ziyouz.com kutubxonasi
кутарди. Кредитларни бундай к,имматлашуви ахолини ипоте-
кага нисбатан талабнинг пасайишига ва кредитларни цайта-
риш буйича карздорлик туловининг кискариш ига олиб келди.
Айни шу вактда жахонда озиц-овкат товарлари ва энергия
ресурслари нархларининг кутарилиши ахолининг кредитни
кайтариш буйича молиявий имкониятларнинг чекланиш ига
олиб келди. 2000-2007 йилларда жахон бозорида озик;-овк,ат
говарларининг нархи уртача 2 баробарга, нефть нархи 3,5 ба
робар ошди ва рекорд даражага яъни бир баррели (159 литр)
147 долларгача кутарилди.
Бу холат шунга олиб келдики 2007 йил бошларида АКД1да
ахолининг ипотека кредитларини кайтариш билад боглик;
муаммо кучайди. К ^рэдорларни кучмас мулк гарови учун
олинган кредит-карзларини кайтаришдан кура уни тулашдан
бош т о р т и ш х о л ат л а р и к ен га й д и . Б а н к л а р н и н г ту л о в
к о б и л и я т и г а э г а б у л м а г а н м и ж о з л а р и н и н г к у ч м а с
м улкларини кайта сотувга кУйиши натиж асида и п о тек а
бозоридаги таклиф кУпайиб, бозордаги нархларнинг кескин
пасайиш ига олиб келди.
Етакчи риюжланган мамлакатларда юз берган молиявий инки-
розга кдтор салбий \олатлар сабаб булган деб айтиш мумкин.
а)норационал пул-кредит сиёсатини, хамда молиялаш ти-
риш ставкасини сурункали равишда паст даражада ушлаб ту-
рилиши натижасида карзга яш аш нинг одатга ва кундалик
\олатга айланиш и; (ривожланган мамлакатларда ахолининг
аксарият купчилик кисми кредит хисобига яшайди).
б) молиявий институтларнинг мажбуриятлари билан устав
маблаглари уртасидаги номутаносибликнинг кучайиши;
в) кимматли когозлар буйича рейтинг ташкилотлари то
монидан сохта хулосалар берилиши;
г) молиявий аудит ва профессионал этика тамойилларини
бузилиши ва сохта аудит хулосалари такдим этилиши;
д) молиявий рагбатлантириш услубий сифат кУрсаткичла-
рига эмас, балки микдорий курсаткичларга асосланганлиги;
е) юкори тахликали (рискли) ва мураккаб хосилавий ким-
матбахо когозларни вужудга келиши ва бошкалар.
Сунгги йилларда ривожланган мамлакатларда сурункали
бюджет такчиллиги ва салбий таш ки савдо сальдосининг ву
жудга келаётганлиги хам жахон молиявий инкирозининг ке-
-182
-
www.ziyouz.com kutubxonasi
либ чи^иш ига сабаб булган омиллардан бири деб \исоблаш
мумкин.
Масалан, 1996 йилда ривож ланган мамлакатларнинг та
ш ки савдосида ижобий сальдо 46,2 млрд доллар \аж м и д а
булган булса, 2007 йилга келиб 798,8 млрд доллар х;ажмидаги
салбий сальдони таш кил этган. Худди шу даврда ривожлана
ётган мамлакатлар таш ки савдо оборотида 87,5 млрд долларли
салбий таш ки савдо сальдоси 509,7 млрд доллар ^ажмидаги
ижобий ташки савдо сальдосига айланган.
К ейинги йилларда ривож ланган мам лакатлар, ай никса
АКШ давлат карзи микдорининг усиб борганлиги ва унинг
ЯИМ га нисбатан салмогини ортиб бораётганлиги \а м инки-
рознинг кучайиб бориш ига асосий омиллардан бири булди
дейиш мумкин.
Кейинги турт (2005-2008) йилда АКШ ва бошка катор мам
лакатлар, МДХ айрим мамлакатларининг таш ки карзи усиб
бормокда. Бу 2008 йилда АКШ ташки карзларининг ялпи ички
мах,сулотга нисбатан деярлик 90 ф оизини таш кил этган. Бу
курсаткич Россияда 37 %, Козогистонда 102 фоизни, Украи-
нада 64 фоиз, Киргизистонда 81 фоизни таш кил этган.
Шу даврда Узбекистонда олиб борилаётган окилона икги-
содий сиёсат натижасида ижобий тенденция кузатилмокда-
ки, мамлакатимизнинг таш ки карзи 2005 йилдаги 29 фоиздан
2008 йилда 13,3 фоизгача камайган. (Ж а\он икгисодиётида
мамлакатнинг таш ки карзи ялпи ички ма^сулотнинг 30 ф ои-
зигача булиши маъкул меъёр деб кисобланади).
Шу йилларда ж а\о н микёсида хорижий инвестицияларви
жалб этиш 20 фоизга пасайганлиги сабабли, 2009 йилда жа-
\о н ялпи ички ма^сулотининг пасайиши ва ж а\о н халкаро
савдо хджмини х,ам карийб 15 фоизга камайиши э\тим олдан
холи эмаслиги айтилмокда. Бу албатта мамлакатларда иш сиз
лик даражасини ортиш ига, халкнинг турмуш дараж асини,
даромадларининг пасайиш и ва буни натижасида жиддий иж
тимоий муаммоларни келтириб чикаришга \а м олиб келиши
мумкин.
Маълумотлар шуни курсатмокдаки жахрннинг ривожлан
ган мамлакатларида иш сизлик даражаси сунгги 3 йилда усиб
бориши кузатилган. 2007-2009 йилларда иш сизлик даражаси
АКД1да 4,6 фоиздан 7,2 фоизга , Японияда 3,8 фоиздан 4,4
-
183
-
www.ziyouz.com kutubxonasi
фоизгача, Буюк Британияда 5,5 фоиздан 6,4 фоизга, Герма-
нияда 7 фоиздан 8,2 фоизгача кутарилган. 2009 йилда жахрн-
нинг ривожланган мамлакатларида иктисодий усиш суръат-
ларини кескин пасайиш и юз бермокда 2009 йилнинг биринчи
ярмида ялпи ички махсулот ишлаб чикариш АКДГда - 3,6
фоиз, Европа мамлакатларида - 4,7 фоиз, Японияда - 7,6 фоиз,
Россия - 10,4 фоиз к,искдрган. Шу даврда Хитойда иктисодий
Усиш секинлашиб 7,1 фоизни ташкил этди. Саноат махсулот
лари ишлаб чикариш хажми янада сезиларли даражада ка-
майди. 2009 йил биринчи ярмида саноат махсулотлари ишлаб
чикариш АКД1да - 12 фоизга, Европа мамлакатларида - 18
фоиз, Япония - 31 фоизга, Хитойда эса саноат махсулотлари
ишлаб чикариш суръати йилига 15-18 фоиздан 7 фоизга ту
шиб колди.1
Жахон молиявий инцирози Мустакдл Давлатлар Хамдуст-
лиги мамлакатлари Россия, Украина ва Крзогистонни хам чет-
лаб утмади ва узининг салбий ок;ибатларини намоён этмокда.
Агар 2008 йилда ушбу мамлакатларда уртача иктисодий усиш
5,5 фоизни таш кил этган булса, ХВЖ прогнозларига кура,
2009 йилнинг якунида бу борадаги натижалар, аксинча, 6,4
ф оиз микдорида пасайиш и кутилмокда. Жумладан, Украина-
да иктисодий пасайиш 14 фоизни, Россия Ф едерациясида 7,5
фоизни, Арманистонда 15,6 фоизни, Молдовада 9 фоизни,
Крзогистонда 2 фоизни таш кил этиши башорат килинм окда.2
Ж ахон молиявий инцирози Узбекистонга хам уз таъсири-
ни утказиши, айникеа Республика экспорт килаётган товар-
ларнинг жахон бозорида нархи тушиб кетаётганлиги сабабли
булиши мумкин.
Маълумки Узбекистон халкаро хамжамият ва глобал молия-
вий-икгисодий бозорнинг ажралмас таркибий кисми сифатида
ривожланиб бормокда ва бу жараён тобора кучайиб бормокда.
Ш уни хисобга олиб инкирознинг дастлабки белгилари пай-
до була бошлаши билан, икгисодиётдаги реал ахвол ва шаро-
итлар хисобга олиниб, зарур тайёргарлик курилиб, кенг кулам-
ли дастурлар кабул килинган.
Бу икгисодиётнинг реал сектори юкини осонлаштириш ,
соликдарни камайтириш ва давлат томонидан ёрдам бериш ,
Do'stlaringiz bilan baham: |