Қишлоқ ХЎжалиги ишлаб чиқаришини механизациялаштириш



Download 3,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/166
Sana13.07.2022
Hajmi3,67 Mb.
#793012
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   166
Bog'liq
Қишлоқ хўжалигини ишлаб чиқариш механизациялаштириш

Якка 
тартибда 
дарахт 
кўчатларини 
ўтқазиш
учун 
аввало махсус чуқур қазгичлар 
ѐрдамида чуқур қазилади ва унга 
қўлда қўчат экилади.
Кўчат экиш учун алоҳида думалоқ 
шаклдаги 
чуқурча 
ковланади. 
Чуқурчанинг ўлчамлари экиладиган 
кўчат ва тупроқ турига қараб 
турлича 
қабул 
қилинади.Чуқурчанинг 
четлари 
текис, девори тик бўлиши керак. 
Бурғуловчи чуқур ковлагичнинг 
ишчи қисми айланувчан винтсимон 
бурғи 1(2.16-расм) ҳисобланади. 
Бурғининг 
пастки 
учига 
исканасимон 
парма 

жойлаштирилган. Турли ўлчамли 
чуқурчаларни 
тайѐрлаш 
учун, 
машинада бир нечта алмашувчан 
(диаметри 30 см дан 80 см гача) 
винтсимон бурғилар мавжуд. Бурғи 
ерга ботиб, тупроқни чуқурчадан 
юқорига чиқариб ташлаши учун, уни 
мажбуран айлантириш, керак бўлса 
пастга 
босиб 
ботириш 
лозим. 
Бурғининг вали махсус редуктор 

га 
уланиб, ундан айланма ҳаракат 


ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШИНИ МЕХАНИЗАЦИЯЛАШТИРИШ
олади. Редукторга эса ҳаракат 
тракторнинг орқа қувват олиш
валидан кардан вал
5
орқали 
келтирилади.
Бурғининг винтсимон парраги 
учига абразив ейлишга чидамли 
пўлатдан 
ясалган 
лемехча 

ўрнатилади. 
2.16-
расм. 
Бурғиловчи чуқурковлагич: 
1
-
бурғи; 2 - лемехча; 3 - брус; 4- устки тортқи;5 - кардан
вали;6-чеклагич; 7- ирғиткич; 8- редуктор; 9- парма. 
Чуқурчани 
ковлаш 
учун 
тракторнинг 
осиш 
мосламаси 
ѐрдамида бурғи ерга туширилади ва 
уни ҳаракатга келтирилади. Бурғи 
лемехчаси ердан юпқа қиринди 
кўринишида 
тупроқни 
ажратиб 
олади. Қиринди тупроқ винтсимон 
парраклар 
ѐрдамида 
юқорига 
кўтарилиб берилади. Кўтарилган 
тупроқни ирғиткич 
7
ѐн томонга 
суриб ташлайди. Бурғини ерга тик 
киришини таъминлаш учун, устки 
тортқи 

нинг узунлиги махсус винт-
гайка ѐрдамида керакли ўлчамгача 
ўзгартирилади. 
Бурғининг 
ерга 
ботиш даражаси, яъни чуқурчанинг 
чуқурлиги 
чеклагич 

нинг 
узунлигини ўзгартириш ҳисобига 
ўзгартирилади. 
Агар 
чеклагич 
узунроқ қилиб қўйлса, у ернинг 
юзасига эртароқ тегиб, бурғининг 
ботишини 
тўхтатади. 
Амалда, 
чеклагичнинг узунлиги ўзгартирилиб 
бир нечта чуқурча ковлаб, уларнинг 
чуқурлиги ўлчанади. Керакли 
чуқурликка етгандан сўнг чеклагич 
узунлиги қолдирилади. 
Чуқурковлагични фақат чуқур 
ҳайдалган 
ерларда 
ишлатиш 
жоиздир, чунки юмшатилмаган ерга 
бурғини ботириш оғирроқ бўлади ва 
ундай чуқурга экилган кўчат



Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   166




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish