Машғулотнинг матни
Қонуният — бу барқарор, зарурий, у ёки бу ходисалар ва жараёнлар уртасидаги
мутаносиблик ва мухим алоқа Ижтимоий эхтиёжлар ва шароитлар уқув жараёнининг
характери, унинг вазифалари, мазмуни, шакллари, усуллан ва воситалари қонуний
равишда амиқлаб беради. Агар уқитиш жамият талабларини эътиборга олмаса, у холда
уни албатта қайта куриш( построение), такомиллаштириш керак.
Демак, таълим бериш, тарбиялаш ва уқувчиларнинг умумий ривожланишларини бир
бутунликда амалга ошириш зарур.
Укитиш конуниятларидан уни самарали ташкил килишга нисбатан муайян мухим
талаблар келиб чикадики, буни укитиш коидалари деб атайдилар. Укитиш коидаларини
билиш укитишнинг зарур усулларини янада ишончлирок танлашга имкон беради.
Таълим коидалари — укитувчининг фаолиятини ва укувчилар томонидан илмий
билимларнинг узлаштирилиши, тегишли куникма ва малакалар хосил килишнинг асосий
конун ва йул-йурикларини уз ичига олади. Шу билан бир вактда таълим коидалари хар
иккала фаолиятни, яъни укитувчи ва укувчи томонидан уз олдига куйилган вазифаларни
муваффакиятли амалга ошириш имкониятини берадиган бир канча талабларни хам
умумлаштириб беради. Шунга кура таълим коидалари укитишнинг энг мухим
масалаларини назарий ва амалий жихатдан тугри хал килишнинг асосий негизи
хисобланади.
Таълим коидалари деб умуминсоний тарбиянинг максад ва вазифаларини амалга
оширишга каратилган укиш ва укитиш жараёнларининг йуналиши, укувчилар томонидан
илмий билимларнинг узлаштирилиши, билим ва малакалар хосил килишнинг асосий
конун ва коидаларининг йигиндисига айтилади.
Сунгги йилларда олимлар томонидан яратилган педагогик адабиётларда дидактик
коидалар турлича гурухлаштирилмокда. Ана шуларга асосланган холда куйидагича
таълим коидаларини курсатиб утиш мумкин.
1. Таълимнинг илмий булиш коидаси.
2. Таълимнинг тизими ва изчил булиши коидаси.
3. Таълимнинг тарбияловчилик характери.
4. Таълимда назариянинг амалиёт билан борлик булиши коидаси.
100
5. Таълимда онглилик, фаоллик ва мустакиллик коидаси.
6. Таълимда курсатмалилик коидаси.
7. Таълим жараёнида хар кайси укувчига хос хусусиятларни хисобга олиш коидаси.
8. Таълимда илмий билим ва куникма, малакаларни пухта, мустахкам узлаштириш
коидаси.
9. Таълимнинг укувчига мос булиши коидаси.
10. Таълим ва тарбиянинг бирлиги коидаси.
1. Таълимнинг илмий булиш коидаси
Илмий билимлар — вокеликнинг хакконий инъикосидир.
Теварак-атрофни ураб олган дунёнинг конуниятларини, нарса ва ходисаларнинг ички
мухим хоссаларини ва узаро алокаларини акс эттирувчи билимларгина илмий
хисобланади.
Таълимнинг илмийлиги коидаси укувчининг укув материалидаги конуниятларни акс
эттириши, тушуниши ва узлаштириши учун тугри шароит яратиш максадида зарурдир.
2. Таълимнинг тизимли ва изчил булиши коидаси
Ижтимоий тараккиётнинг хар бир давридаги мактабнинг тарихий тажрибаси таълим
вазифасини маълум бир тизимсиз бажариб булмаслигини курсатади.
Укув материалини тушунтириш тизими укув материали аник баён килинган гояларга,
укитувчи бу гояларнинг кайсиларини тушунтирмокчи эканлигига, болалар ёши, уларнинг
билимларни узлаштиришга канчалик имконият беришини, укитувчининг яхши билиш-
билмаслигига, шу ёш ва шу савиядаги болаларга хос фикрлаш фаолиятининг
хусусиятларига, дарсдаги билимларни узлаштириш жараёни одамда кандай
тушунилишига богликдир.
3. Таълим ва тарбиянинг бирлиги коидаси
Мактаб укувчиларига таълим бериш, тарбиялаш ва уларнинг умумий ривожланишларини
бир бутунликда амалга ошириш зарур. Таълим тизимида таълим ва тарбиянинг бирлиги
коидаси асосий ва етакчи коидалардан бири хисобланади. У дидактик конунларнинг укиш
ва укитиш борасидаги туб мохиятини ифодалайди. Бинобарин, укув фанларининг хар
бири, хатто, айрим мавзу ва мавзучалари хам, шубхасиз, тарбияловчилик характерига эга.
Таълим жараёнида утилаётган катта ва кичик мавзуларнинг мазмунидан келиб чикадиган
тарбиявий томонларини тугри белгилаш ва уни таълим билан бирга, бир бутунликда
амалга оширишни таъминлаш жуда мухим ва хал килувчи ахамиятга эга.
4. Таълимда назариянинг амалиёт билан боглаб укитиш коидаси
Дидактикада таълимни турмуш билан, ишлаб чикариш амалиёти билан боглаб олиб
бориш энг асосий ва етакчи коидадир.
Бу коида таълимнинг илмий коидаси билан мустахкам боглангандир. Укувчилар илм
билан куролланар экан, илмни назарий жихатдан урганар экан, илмнинг амалий эхтиёж
туфайли пайдо булганини, ишлаб чикариш кучларини кандай тараккий этаётгани,
техника ва иктисод сохасидаги янгиликлар илмни тобора ривожлантира боришини, илм
эса, уз навбатида,
ишлаб чикаришни такомиллаштиришга ва хаётни яхшилашга ёрдам
беришини билиб борадилар. Бинобарин, баркамол инсон тарбиясининг максад ва
вазифалари хам, таълимнинг мазмуни хам, укитиш усуллари, таълимни ташкил этиш
шакллари хам назария билан амалиётнинг бирлигига асосланади.
101
Do'stlaringiz bilan baham: |