Д. Раҳматуллаева, У. Ходжаева, Ф. Атаханова


Қозоқ халқ нақшлари (орнаменти)



Download 11,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/173
Sana10.07.2022
Hajmi11,64 Mb.
#768822
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   173
Bog'liq
5sRFIk6ZBgS73cJBidz0zCHmkm68UhAaf7lqF44b

Қозоқ халқ нақшлари (орнаменти).
Қозоқ халқ санъати тарихига разм 
соладиган бўлсак, қадим замонларда чизги – орнамент бирор диний маънони 
англатганлигининг гувоҳи бўлишимиз мумкин. Масалан, биринж ва 
кумушдан ясалган туморларда туркий элатлар қуёш, ой, осмон сажда 
қилаётганлиги тасвирланган. 
Либослар учун танланадиган матолар ранги ва нақшлар графикаси бир–
бири билан чамбарчас боғлиқдир. Ранглар контраст усулда ҳам танланган (оқ 
ва қора). Ҳар бир ранг эса ўз маъносига эга бўлган: 

ҳаворанг – осмон рамзи; 

қизил – олов рамзи; 

оқ – ҳақиқат, бахт, хурсандчилик рамзи; 

сариқ – ақл–идрок рамзи; 

қора – ер рамзи; 

яшил – баҳор рамзи. 
Қадимий қозоқ анъанавий либослари.
Кўп асрлар давомида қозоқ 
либосларининг матолари ўзгарди, бичимларга ўзгаришлар киритилди, 
кийимда безаклар пайдо бўлди.Табақалар орасидаги фарқ асосан кийган 


207 
кийимларидан яққол ажратиш мумкин эди. Шуни айтиш мумкинки, бу фарқ 
айниқса мато тури ва тайёрланиш сифатида билиб турган. 
Ғарбий Қозоғистонда байрамларда кийиладиган аёллар ва қисман 
эркаклар кийимлари қимматбаҳо духоба, ипак–шоҳи матолардан тикилган, 
кумуш тантачалар билан безалган. Кўйлаклар зарли иплар билан кашта қилиб 
тикилган, бош кийимларга эса кумуш қимматбаҳо тошлар қадалган, товус 
патлари қистирилган ва маржонлар терилган.
Эркаклар либоси. 
Эркакларнинг ички кийими кўйлак ва иштон, елкага 
ташланадиган устки кийим ҳамда шалвордан иборат бўлган. Шалворлар 
асосан этикнинг қўнжига тиқиб қўйилган. 
Қозоқлар XVIII асрнинг охирлари – XIX аср бошларида эгниларига
жейде, жегде, желде
каби кийимларнинг ҳаммасини бир пайтда устма–уст 
кийган.
Одатда кўйлакнинг ён қисмига енгнинг тагидан пастга қараб кенгайиб 
кетган ҳиштак солинган. Ҳиштакнинг тепа қисми учбурчак шаклида бўлиб, 
бу 
қўлтиқша, 
деб аталган. Кўйлаклар асосан пахта толасидан олинган, 
асосан сидирға, оқ рангли, баъзан гул босилган ипли газламалардан 
тикилган. Жейде олд томондан икки ёки учта тасмача ёрдамида боғланган.
Устма–уст кийиладиган бундай кўйлаклар аксарият Ўрта Осиё
халқлари – қирғиз, ўзбек, тожик, уйғурларда урф бўлган. Кўп халқларда бу 
кўйлак енгилгина бўлиб, бичими жиҳатидан бир–биридан фарқ қилмаган. 
Ўзбеклар ва тожиклар бу кўйлак

Download 11,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   173




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish