1 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти



Download 2,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/110
Sana05.07.2022
Hajmi2,81 Mb.
#741961
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   110
Bog'liq
qurilish ekologiyasi

1.3. Экологик омиллар
Ерда ҳаѐт пайдо бўлгандан буѐн тирик организмлар ташқи муҳитдаги ҳар 
хил ўзгаришлар таъсирига дуч келади. Бизнинг она сайѐрамизда мавжуд бўлган 
ҳайвонлар, ўсимликлар ҳамда ҳаѐт кечираѐтган бошқа организмлар ѐки 
жонзотларнинг сони, сероблиги ва географик тарқалишига бевосита ѐки 
бавосита таъсир кўрсатувчи ҳар қандай ташқи омиллар экологик омиллар деб 
аталади. Муҳитнинг барча омили шартли равишда учта катта гуруҳга 
ажратилади. Булар абиотик, биотик ва антропоген омиллардир. 
Муҳитнинг экологик омилларини тавсифланиши
Абиотик омиллар
Биотик омиллар
Иқлимий: ѐруғлик, ҳарорат, намлик, 
шамол, босим 
Фитоген: Ўсимликлар таъсири 
Эдафоген: тупроқ хусусиятларининг 
организмларга таъсири 
Зооген: ҳайвонлар таъсири 


15
 
Орографик: ер юзаси паст- 
баландликларининг таъсири 
Микробиоген: вируслар, 
бактерияларнинг организмларга 
таъсири 
Гидрологик: сув муҳити 
хусусиятларининг организмлар 
ҳаѐтига таъсири 
Антропоген омиллар
Инсоннинг организмларга бевосита ва 
яшаш муҳитларига таъсири 
Муҳитнинг муҳим (асосий) абиотик омиллари иқлим (ҳарорат, ѐруғлик, 
ҳаво, босим), тупроқ, муҳитнинг кимѐвий таркиби ва табиий, озиқ-овқат 
ресурсларининг мавжудлигидир. Лекин аслида эпитет ғоятда шартли 
равишда “муҳим” ҳисобланади, шундай килиб, қайд этилган абиотик 
омиллар шу маънода тенг ҳуқуқлиги, ҳаттоки улардан биронтаси бўлмаса 
тирик организмлар учун ҳалокат ҳисобланади (истисно тариқасида: масалан, 
гетеротроф - ўсимликлар ѐруғлик бўлмаса ҳам ривожланади). 
Абиотик омиллар 
– 
бу нотирик табиат омилларидир. 
Экологик омиллар йиғиндиси организмларнинг ўсиши, ривожланиши, 
яшаб қолиши, организмларнинг кўпайишига сабаб бўлади, уларнинг 
мавжудлик шароитини тавсифлайди. 
Иқлимий омиллар 
– 
қуѐш нури, ҳарорат, ҳаво намлиги. 
Иқлимий омиллар мисолида организмларнинг ҳаѐт фаолияти ва яшаши 
учун муҳитнинг абиоген омиллари аҳамиятини кўриб чиқамиз. Ҳаѐт биринчи 
навбатда ферментли оқсилларнинг фаолияти ва тузилишини, хоссаларини 
намоѐн қиладиган ҳароратда сақланади. Бу ҳароратнинг ўртача 0 дан 50°С 
оралиғини ташкил қилади, лекин кўпгина организмлар учун ҳаѐт фаолияти 
оралиғи кенг. Ушбу белгилар бўйича организмларнинг экологик турлари 
қуйидагича фарқланади: термофил, криофил ва мезотерм. 
Термофиллар жумласига ҳароратнинг юқори шартли чегарасидан паст 
ҳароратда яшай олмайдиган ва кўпая олмайдиган организмлар киради (кўпинча 
ҳароратнинг шундай чегараси 18-20°С қабул қилинади). Криофиллар 
жумласига (ѐки термофоблар) тескари, фақат нисбатан паст ҳароратда (10°С 
баланд бўлмаган) яшаш ва кўпайиш қобилиятига эга бўлган организмлар 
киради. 
Маҳаллий омиллар: рельеф, тупроқ хоссалари, шўрлик, оқим, шамол, 
радиация ва бошқалардир. Бу омиллар организмга бевосита ѐки билвосита 
таъсир қилади. Масалан, ѐруғлик ва иссиқлик бевосита таъсир кўрсатса, рельеф 
бевосита таъсир кўрсатувчи омиллар 

Download 2,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish