булишига ^арши чоралар курилади. Беморни меъда ва
ичаклардаги операцияларда ^андай парвариш ^илинса,
шундай ^илииади.
Чурраси тушган беморларни парвариш цилиш. Ички
органлари талайгина чиедан катта чурралар сабабли
баж ари лган операциядан кейинги беморларга ало^ида
а ^ам и ят берилади. Бундай беморларда операциядан
кейин цорин ичидаги босим анчагина кутарилади, бу
д и аф рагм анинг юцори ^олатни эгалл аб юрак иши и;и-
йинлашуви ва упканинг нафас экскурсияси мушкулла-
шувнга олиб келади. Буни бар тар аф этиш м а^садида
операциядан 2—3 з^афта мук;аддам беморга Тренделен-
бург вазияти берилади (каравотнинг оёц
томони баланд-
рок; кутарилади) ва чурра ичидаги орган тулиц жойига
солинади. Операциядан кейин нафас гимнастикаси ка т
та урин тутади.
j
Чурраларни кесишда ичакни тайёрлашга катта а г а
миях берилади, чунки бундай беморлар ^абзиятдан но-
либ юрадилар. Операциядан 3—4 кун олдин сурги дори
берилади. Операциядан бир кун аввал тозалаш клиз-
маск ^илинади.
Операциядан
кейинги даврда ёрго^
шиши, орхит ва эпидидимитнинг олдини олиш учун бе
морга суспензорий так;иб ^уйилади, бунда ёргоц юцо-
рига кутарилган булиб, цорин устида ётади. Бир ^аф та-
д а н кейин беморларнинг туришига рухсат этилади.
Корин бушлиги органларида турли касал л и кл ар ту
файли операция утказилган беморларни парвариш ци-
лиш узига хос айрим хусусиятларга эга. Б у операция-
лар
шошилинч ва плаили турларга ,булинади. О датда
угкир аппендицит, кавак органлар тешилиши (яра ка-
саллнги сабабли меъда, ун икки бармок, ичак, ич тер-
л а м а д а ичак тешилиши), уткир холецистит, панкреатит,
ичак тутилиб цолиши, чурра ^исилишида ^илинадиган
шошилинч операциялар цисца муддатли тайёргарликдан
кейин утказилади. Бундай ^ о л л а р д а
операцион майдон
^ирилгандан, тери цоплами совунли илиц сув билан ар-
тилгандан,
цовуц бушатилгандан,
меъдани тозал аш
учун унга зонд киритилгандан, юрак-томирлар ва нафас
системаларидаги бузилишлар изга солингандан кейин
беморлар зудлик билан операция столига ё ^ и з и л а д и .
Кейинчалик организмнинг х.аётий му.^им органларидаги
бузилишларни тиклашга
1
\ар а т и л га н ^ам м а
тад б и р л ар
хирургик операция вацтида,
шунингдек операциядан
кейинги д авр д а амалга оширилади. Бу тад б и р л ар одат-
www.ziyouz.com kutubxonasi
д а шок, интоксикацияга, юрак иши пасайиб кетишига
к.арши курашга йуналтирилган.
Беморларни цорин бушлири органларидаги планли
операцияларга, операциядан олдин куни билан ва тула
цимматли тайёрлаш лозим. Касалликнинг характерига
кура
гомеостазни тиклаш га, организмда о^сил, электро
лит, витамин етишмаслигини бартараф этишга имкон
берадиган воситалар юборилади. Операцияга цадар н а
ф ас гимнастикаси, рационал тула цимматли ю^ори кало-
рияли овцатланиш, электролитлар, оцсиллар мувозана-
тини тиклаш зарур вазиф а ^исобланади.
К,орин бушлиридаги органлари шошилинч ва планли
операция цилинган беморларни операциядан кейин пар
вариш лаш цорин бушлирида жаро^атлари ва яраланиш
булган беморларни парвариш
цилишдан унчалик куге
ф арц цилмайди.
* А З М О Р Г А Н Л А Р И К А С А Л Л И К Л А Р И Б У Л Г А Н Б Е М О Р Л А Р
П А Р В А Р И ШИ
Бундай касалликларни умумхирургик ва оширич про-
филдаги стационарда кузатишга турри келади.
Do'stlaringiz bilan baham: