Цитология эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 8,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/393
Sana12.06.2022
Hajmi8,88 Mb.
#659731
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   393
Bog'liq
2 5235723609527289419

ҲУЖАЙРА ОРГАНЕЛЛАЛАРИ 
Органеллалар – 
ҳужайранинг доимий таркибий қисмлари бўлиб, 
маълум бир тузилишга эга ва махсус вазифаларни бажаришга ихтисослашган 
бўлади. Ҳозирги кунда органеллаларнинг барча томонидан тан олинган 
морфологик классификацияси қўлланилади. Бунга асосан органеллалар икки 
гуруҳга – 
мембранали
ва 
мембранасиз
органеллаларга бўлинади. 
Мембранали органеллалар ўз таркибида биологик мембрана тутиб, у 
органелланинг ички муҳитини цитозолдан ажратиб туради. 
Мембранасиз органеллаларда эса биологик мембрана бўлмайди ва 
улар асосан структурланган оқсиллардан иборат. Органеллаларни у 
ѐки бу гуруҳга бўлиш маълум даражада шартлидир, чунки улар бир-
бирлари билан ўзаро узвий боғланишга эга. Ҳужайранинг тўлақон 


61 
ҳаѐт фаолияти фақат органеллаларнинг ўзаро, плазмолемма, цитозол 
ва ядро билан структур ва функционал ҳамкорлиги натижасидагина 
амалга ошади.
Мембранали органеллалар


митохондриялар – 
бошқа мембранали органеллалардан ўзида икки (ички 
ва ташқи) мембраналари борлиги билан ажралиб туради. Оксидланиш 
фосфорланиш жараѐнида АТФ ишлаб чиқариб, ҳужайрани энергия билан 
таъминлайди;

эндоплазматик тўр
(эндоплазматик ретикулум). Унинг донадор (ДЭТ, 
мембранасига рибосомалар боғланган) ва силлиқ (СЭТ, силлиқ мембранасида 
рибосомалар йўқ) турлари ажратилади. ДЭТ оқсил синтези ва синтезланган 
оқсилнинг модификацияси кечадиган асосий жой ҳисобланади. СЭТ эса 
фосфолипидлар, стероидлар ва гликоген синтезида, ҳамда мушакларда Са
2+ 
ионларининг алмашинувида иштирок этади;

Голжикомплекси (аппарати) – 
ясси цистерналар, везикулалар ва 
вакуоллардан иборат. Унда оқсил ва липидларни ҳужайра ичига ѐки 
ҳужайрадан ташқарига транспорт қилиш учун тайѐрлаш, саралаш ва 
қадоқлаш жараѐнлари кечади;

лизосомалар – 
мембрана оқсиллари ва гидролитик ферментлар ѐрдамида 
экзоген или эндоген моддаларнинг ҳужайра ичида парчаланиб, ҳазм 
бўлишини таъминлайди;


Download 8,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   393




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish