Цитология эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида


клатринга боғлиқ бўлмаган



Download 8,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/393
Sana12.06.2022
Hajmi8,88 Mb.
#659731
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   393
Bog'liq
2 5235723609527289419

клатринга боғлиқ бўлмаган
тури деб ҳисоблаш мумкин. Пиноцитоз 
пуфакчаларнинг ҳосил бўлиш механизми 
кавеолин, 
баъзи ҳолларда эса 
флотиллин
оқсилларига боғлиқдир.


52 
Фагоцитоз
– бу йирик, маълум бир қаттиқликка эга бўлган 
заррачаларнинг (бактериялар, ўлган ҳужайра қолдиқлари ва бошқалар) 
махсус фагоцитлар (нейтрофил лейкоцитлар, макрофаглар) псевдоподийлари 
томонидан қамраб олиниши ва ютилишидир. Фагоцитоз жараѐнида йирик 
эндоцитоз пуфаклари - 
фагосомалар
ҳосил бўлади ва бирламчи лизосомалар 
билан қўшилиб 
фаголизосомаларга 
айланади. Пиноцитоздан фарқли ўлароқ, 
фагоцитоз жараѐнини фагоцитлар плазмолеммасидаги махсус рецепторларга 
таъсир этувчи сигнал молекулалари бошлаб беради. Бундай сигнал 
молекулалари бўлиб ютиладиган заррачани қоплаб олган (опсонизация 
қилган) оқсиллар (антитаналар) хизмат қилади. 
Рецептор воситачилигидаги эндоцитоз 
– бу плазмолеммадаги 
рецептор оқсилларнинг иштирокида кечадиган 
специфик эндоцитоздир. 
Кўпгина моддаларнинг рецепторлари (масалан, оқсил табиатли гормонлар) 
плазмолемма юзаси бўйлаб тарқоқ ѐки баъзан, чуқурчалар ҳосил қилиб 
тўпланиб жойлашади. Лигандани ўз рецептори билан боғланиши тарқоқ 
рецепторларни чуқурчалар атрофида йиғилишига олиб келади. Везикуляр 
чуқурчаларни ҳосил қилишда махсус 
клатрин қобиқ оқсили
муҳим ўрин 
тутади. Клатрин полипептидлари беш ва олти бурчакли элементлардан 
иборат тўрсимон саватчани ҳосил қилиб, чуқурча мембранасини қоплайди. 
Клатрин билан қопланган чуқурча пастга тобора ботиб кириб, ниҳоят 
плазмолеммадан пуфакча шаклида ажралади. Клатрин қобиғи борлиги учун 
бу пуфакчалар 
қопланган (жиякли, ҳошияли) пуфакчалар
деб юритилади. 
Жиякли пуфакчанинг плазматик мембранадан ажралиб чиқишида ГТФ-аза
ферменти сақловчи 
динамин оқсили 
асосий рол ўйнайди. У 
плазмолемманинг пуфакчага ѐпишиб турган жойида ўзига хос молекуляр 
пружина ҳосил қилади. ГТФ-ни парчаланишидан ҳосил бўлган энергия 
ҳисобига бу пружина кенгайиб, пуфакчани плазмолеммадан узиб чиқаради. 
Пуфакча плазмолеммадан ажралгандан сўнг қобиқ ҳосил қилувчи клатрин 


53 
молекулалари пуфакчаларни тарк этиб, яна ҳужайра мембранасига қайтади 
ва янги жиякли чуқурчалар ҳосил бўлишида иштирок этади.
Барча эндоцитоз жараѐнларида пуфакчалар жуда тез ҳосил бўлиб, 

Download 8,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   393




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish