Болалар жарроҳлигининг ривожланиш тарихи. Замонавий


Буйрак ва сийдик найининг нуқсонли ривожланишлари



Download 3,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/209
Sana09.06.2022
Hajmi3,91 Mb.
#648645
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   209
Bog'liq
Болалар хирургияси

 Буйрак ва сийдик найининг нуқсонли ривожланишлари. 
Туғма 
касалликлар 
ичида 
сийдик 
аъзоларининг 
нуқсонли 
ривожланишлари энг кўп учрайди. Уларнинг кўпчилиги боланинг соғлигига 
бевосита таъсир қилмайди, ва даволашга муҳтож эмас, текшириш жараёнида 
тасодифан аниқланади, баъзилари эса сийдик оқимига тўсиқ бўлиб, нохуш 
ҳиссиётлар беради ёки оғриқ ҳуружини чақиради ёки аъзони 
касаллантиради. Нуқсонли буйракнинг касалликлари кўпинча сурункали 
кечувчи иккиламчи пиелонефритнинг клиник манзарасини беради. Бола 
қанчалик ёш бўлса пиелонефрит шунчалик оғир кечади ва буйрак 
паренхемасида қайтмас ўзгаришларга олиб келиши мумкин. Ўз вақтида 
диагноз қўйиб, жарроҳлик йўли билан даволаш, бемор буйракларини сақлаб 
қолишнинг бирдан-бир омилидир.
Буйрак аномалиялари.
1978 йил Киев шаҳридаги иккинчи 
Бутуниттифоқ 
урологлар 
анжуманида 
буйракларнинг 
нуқсонли 
ривожланишларининг таснифи қабул қилинган. Шу таснифга асосан буйрак 
аномалияларининг беш гуруҳи фарқланади: 
I. Миқдор аномалияси. 
1. Агенезия (бир томонлама, икки 
томонлама) 
2. Буйрак иккиланиши (тўлиқ , нотўлиқ ) 
3. Қўшимча (учинчи) буйрак. 
II. Жойлашиш аномалияси - дистопиялар 
(гомолатерал; кўкрак қафаси; бел; ён боши; 
чаноқ соҳаларда; гетеролатерал - қарама-
қарши соҳага ўтиши).
III.Ўзаро муносабат аномалияси: 
1. Симметрик : тақасимон, патирсимон (галетообразный) 
2. Асиметрик : S- симон, L- симон, J- симон.
IV. Структура аномалияси - кистозли касалликлар (икки томонлама: 
поликистоз, губкасимон буйрак; бир томонлама: мультикистоз, солитар ва 
мультилокуляр кисталар).
V. Катта кичиклик аномалияси. 
1. Гипоплазия 
2. Гиперплазия 
3. Аплазия. 
Гидронефроз
- болаларда энг кўп учрайдиган буйракнинг жарроҳлик 
касаллиги. Гидронефроз деб сийдикни ушланиб қолиши натижасида жом ва 
косачаларнинг турғун ва авж олувчи кенгайишига айтилади. Жом ичи 
босимининг ошиши ва қон томирларининг чўзилиши натижасида 
паренхимани озиқланиши бузилади ва у аста-секин атрофияга учрайди, 


40 
натижада буйрак ингичка деворли сийдикка тўла халтага айланиб қолади. 
Болаларда гидронефрозни кўпинча туғма 
сабаблар чақиради: сийдик найининг клапани, 
торайиши, букилиб қолиши, жом юқорисидан 
чиқиши, битишма ва аберант қон томирлар билан 
босиши. Орттирилган сабабларга-тош, ўсма ва 
чандиқлар киради. 
С.П.Федоров 
(1906) 
таснифи буйича гидронефрозни 
икки даври фарқланади. I. бошланғич даври - 
пиелоэктазия, ва II. кечки даври-гидронефроз ва 
пионефроз. 
Диагноз 
эхография, 
экскретор 
урография, 
радиоизотоп сканерлаш ёрдамида аниқланади. 
Гидронефрозни 
давоси 
фақат 
оператив усулда. Буйрак фаолияти 
сақланган ҳолларда ҳозирги пайтда Хайнес-Андерсен-
Кучер операцияси қилинади.
Уни маъноси торайган пиелоуретерал сегменти кесиб 
олиб ташланади. Агар сийдик найи тўқима битишмалар 
билан босилган бўлса битишмаларни кесиб ташланади - 
уретеролизис операцияси қилинади. Агар сийдик найи 
аберант қон томир билан босилган бўлса қон томирни 
юқорига силжитиб, жомга маҳкамлаш операцияси (Хельстрем) қўлланилади.

Download 3,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   209




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish