У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й ва у рт а м а Х с у с та ъ л и м вазирлиги



Download 15,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/199
Sana30.04.2022
Hajmi15,72 Mb.
#597920
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   199
Bog'liq
Amir Temur state administration In Uzbek

лашкар цозиси.
Бу козилик хар­
бий масалаларга оид жиноят ва низоли масалаларни курган. Ик- 
кинчиси -
шариат цозиси.
У шариат билан боглик жиноят ва 
низоларни куриб чиккан. Учинчи козилик дунёвий-фукаролик 
ва давлатга тегишли масалаларни, масалан, угирлик, молиявий 
ва маъмурий сохаларга оид ишларни курган. Бу козиликларнинг 
вазифалари аник белгилаб берилган. Судларнинг фаолияти ха- 
кидаги барча маълумотлар тугрисида девонга, шахсан Сохибки- 
ронга узлуксиз хисобот бериб турилган.
Амир Темур даври суд-хукук тизими конунийлик ва адолат 
тамойилига асосланган. Сохибкироннинг уз набираси амирзо- 
да Умар (1383 йили тугилган) номига битилган фармонида хам 
унга инъом этилган мамлакатларда адолат ва конунга сузсиз 
амал килиши шартлиги алохида таъкидланган. Унда, жумладан, 
шундай дейилган: «Токи мазкур мамлакатнинг подшохлари, хо- 
кимлари, волийлари, амирлари, аъён, ашроф ва таникли киши- 
лари номи юкорида эслатилган энг азиз фарзандни ул жойлар 
салтанат тахти ва вилоятларининг эгаси, нуфузли хокими хамда 
арзигулик хукмдор деб билиб, мухим ишларда ва юртнинг барча 
заруратларида тула-тукис унга ва унинг ноибларига мурожаат
119


килсинлар; унинг мамлакат ободончилигининг асл низоми ва 
улар осойишталигининг мазмун-мохдятидан иборат булмиш 
фармон ва буйругидан бош тортмокни лозим топмасинлар».1
Шунингдек, фармонда конунга катъий амал килиш шартлиги 
курсатиб утилган: «Фарзанд ушбу улуг ишни шу йусинда олиб 
борсинки, токи у адолат, хакикат, хукмдорлик заруриятлари ва 
раиятпарварлик учун кафолат булолсин хамда унинг коидала- 
рига шундай бир тарзда амал килсинки, токи у оламнинг обод- 
лиги ва инсоннинг тинч-тотувлиги билан якун топсин; солих, 
кишилар ахли такво ва иршод асхоби сидк ва хакпарварларни 
куллаб-кувватлаш ва эъзозлашда, масжид ва мадрасаларни таъ- 
мирлашда ва хайрли даргохдарни купайтиришда, тиришкок- 
лик намойиш этиб, муфсидлар, авбошлар, жиноятчилар ва ка- 
рокчиларни хамда шариатга хилоф ишларнинг купайишини ва 
нодонлик конун-коидаларини таг-туги билан йукотишни зарур 
ва лозим деб билсин. Шундагина мамлакат ишлари бир текис 
боради, салтанат мавкеи ва тугри йул-йурик баркарор булади».2 
Шунингдек, фармонда масалага жиддий ва сергаклик билан ён- 
дашиш кераклиги алохида таъкидланади: «Бундан мурод шуки, 
хар ким нимаки билса, бехавотир бизнинг арз иззатгох,имизга 
етказсин, х,ар нарсаки, мамлакат ислохи унга алокадор ва маз- 
лумлар бошидан зарарни даф этиш унга боглик булса, у хавда 
бизга етказишга бепарволик килмасин, эътимод ва тула ишонч 
билан очик курсатсин».3
Бундан куринадики, Амир Темур хукук-тартибот сохдсида 
адолат ва конун устуворлиги, содир этилган жиноятга жазонинг 
мукаррарлиги тамойилига амал килган.
Мазкур коидалар нафакат мамлакатда, балки халкаро му­
носабатларда хам бош мезон булганидан манбалар шохидлик 
беради. Бу хавда Шарафиддин Али Яздий шундай маълумот 
келтирган: «Сохибкирондин аввал холдаким, оламдаги вилоят- 
ларнинг хар бирида бир подшох бор эрди ва аларнинг мухоли- 
фат ва мунозиъатлари жихатидин мусулмонлар ичида куб таш- 
виш бор эрди. Ва хеч ерда амин ва амонлик колмайдур эрди.

Download 15,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish