У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й ва у рт а м а Х с у с та ъ л и м вазирлиги



Download 15,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/199
Sana30.04.2022
Hajmi15,72 Mb.
#597920
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   199
Bog'liq
Amir Temur state administration In Uzbek

II боб буйича хулоса
Мазкур бобда Амир Темур салтанатида марказий ва ма­
халлий бошкарув тизими, курултой, унинг давлатчиликни 
мустахкамлашдаги урни, мансаб (лавозим) ва унвонлар тах- 
лил этилди.
Тадкикотлардан шундай хулосага келиш мумкинки, салта­
натда ташкил этилган марказий ва махаллий бошкарув тизими 
давлатнинг яхлитлиги, хукмдор хокимиятининг куч-кудратини 
саклаш, конунларнинг ижросини таъминлаш, давлатнинг уз ол­
дига куйган максад ва вазифаларини амалга оширишда мухим 
ахдмият касб этган.
Саройда 
девонбеги, вазир
ва бошка мансабу унвонлар мав­
жуд булиб, улар ижро этувчи хокимиятни узида мужассам этган.
Амир Темур салтанатини турт улусга булиб, уларга уз угил 
ва набираларини хукмдор этиб тайинлаган.
114


Сохибкирон мамлакатни мугуллар каби улус, вилоят ва туман- 
ларга булган. Вилоят ва туманларга хам асосан темурий шахзо- 
далар, шунингдек, харбий лашкарбошилар рахбарлик килишган.
Амир Темур вилоят, туманларга купинча мамлакат хаётида 
катта урин тутган олимлар, жангларда синалган, баходирлик 
курсатган харбийларни тайинлаган. Дарбий зодагонларнинг 
давлат бошкарувида иштирок этиши урта асрларда харбий фео­
дализм боскичи ривожланганлигини курсатади. Бунда харбий 
ва фукаролик хокимияти уйгунлиги таъминлаган эди.
Сохибкирон жангларда, давлат ишларида тобланган, садо- 
катли, тадбиркор, олим кишиларни уз угилларига маслахатчи 
килиб тайинлаган ва улар оркали худудларда бошкарувнинг хо- 
лислигини таъминлашга интилган.
Амир Темур даврида махаллий боыщариш ишлари яхши 
ташкиллаштирилган булиб, хар бир вилоят, шахар, туманнинг 
у з уокггми, молия девони, цозиси, муфтийси, мутаваллийси
ва 
му^тасиби
булган. Х,аР бир шахар ва кишлокка 
кутвол,
яъни 
комендант тайинланган.
Салтанат бошкарувида махаллий эркин жамоалар ва махалла 
оксоколлиюгари катта роль уйнаганлигини алохида таъкидлаб 
утиш лозим. У бошкарувда миллий урф-одатларни инобатга 
олиб, соликлар йигиш, тинчлик-фаровонликни саклаш, моддий 
таъминот ва бошка масалаларда жамоа хамда уни бошкарган 
махалла оксоколларининг фикрларини инобатга олган.
Юкоридагилардан куринадики, Амир Темур салтанатида 
марказий ва махаллий хокимият органларининг барча бугинла- 
ри ягона марказга бирлашган. Тантанали маросим тартиб-кои- 
даларидан тортиб аъёнларнинг либосларигача катта эътибор 
берилган.
Мамлакат бошкарув тизимида курултой сиёсий института 
хам мухим ахамиятга эга булган. Унда мамлакат хаётига дойр энг 
мухим масалалар, жумладан, узга давлатларга уруш килиш, сулх 
тузиш, давлат бошкарувига оид бошка мухим ишлар хал этилган.
Курултойларда баъзан махаллий ахоли вакилларига узлари 
хохлаган кишини сайлаш хукуки хам такдим килинган эди. Де­
мак, барча талабларга жавоб берадиган кишилар юкори мансаб­
га куйилган, нолойиклар эса ишдан туширилган.
11
5


Хатто бу олий йигинларда халк; суровига кура баъзан солик- 
лар камайтирилган. Курултойда давлат амалдорлари, лашкарбо- 
шилар, олиму уламолар, улуг ва кекса, тажрибали кишилар кат- 
нашишган, улар амалдорларга маслахатчи этиб тайинланган. Бу 
анъаналар давлат бошкарувида адолат урнатиш, конун л ар ижро- 
сини таъминлаш, унинг марказий хокимият билан алокадорлиги- 
ни таъминлашга хизмат килган. Уша даврда бу сиёсий институт 
зодагонлар кенгашидан иборат вакиллик органи булган булса 
хам, махаллий хукмдорлар орк;али худуд ва халк манфаатларини 
химоя этишга интилишлар юз берганлиги англашилади.
Салтанатда узига хос мансаб ва унвонлар бор эди. Амир Темур 
Чингизхон хонадонига мансуб булмагани учун узини 
амир
деб 
атаган ва расман Чингиз авлодидан бирини хонликка кутарган. 
Аммо амалда чекланмаган ваколатга эга булиб, узи лозим топган 
пайтда давлат мансабдорлари томонидан к;абул килинган карор- 
ларни узгартириши ва янги кдрорлар кабул килиши мумкин эди.
Амир Темурдан кейинги йирик мансаб хукумат девонлари- 
нинг бошлиги д

Download 15,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish