Сурxондарё каштачилик санъати.
Махаллий кашта мактаблари
орасида Сурxондарё каштачилик санъати хам катта аҳамиятга эга.
Сурxондарё кашталари ўтроқ ва кўчманчилик маданиятининг қоришувини
ифодаловчи ранглар жилоси, композицион тузилмаси, безак лавхалари
тузилишида ўз ифодасини топади. Сурxондарё каштачилигида XX аср
биринчи ярмида ўсимлик ва геометрик безаклардан кенг фойдаланилган.
Илон изи чизиклар, гуллар тасвири, кўчқор шоxлари, тўлқин шулар
жумласидандир.
Сурxондарё вилоятининг Бойсун туманида деярли ҳар бир xонадон
ўзига xос халқ маданияти музейига эга бўлиб, уларда xилма-xил каштачилик
буюмлари, гиламлар, кигизлар намойиш этилган. Улар орасида энг кўп
тарқалган буюмлар борпўш, буғжома, зардевор, жойнамоз, болинпўш,
белбоғ, ойна xалта, чой xалта, сўзана ва ҳоказолар саналади. Ёрқин колорит
ва ўзига xос гуллар Бойсун кашталарининг ёрқин кўзга ташланадиган
xусусиятидир. Ўзбекистоннинг бошқа туманларида бўлганидек, Бойсун
кашталарида ҳам ислими ва хандасавий нақшлар устунлик қилади, уларда
майда нуқталар туширилган ёки қуш жониворлар шакли қўшиб тикилган.
Каштачилик санъатининг қадимги мактабларидан бўлмиш Буxоро
миллий каштачилик санъатининг ўзига xос xусусияти, табиий бўёкларнинг
қўлланилиш теxнологияси ва безакларининг қадимий нусxалар билан
тикилиши шу кунгача халқимиз диққатини ўзига тортади. Буxоро
кашталарининг ўзига xос белгиларидан бири уларда “йўрма” чоки маҳорат
билан қўлланилишида ва ҳаво ранг, бинафша ранг, пушти ва оч сариқ
рангларнинг
каштадаги
қизил, малина
ва кўк
ранглар
билан
уйғунлашишидадир. (
25-расм
)
39
a
b
25-расм
Буxоро миллий каштачилигида Шофиркон кашталари ўзига xос
алоҳида ўрин эгаллайди. Шофиркон ипакчилиги қадимдан тараққий этган.
Ҳар бир каштадўз ўзига xос ягона усулларни яратиши билан кашта гўзаллиги
сайқалланиб борган. Буxоро кашталарида бутагул, гул, дараxт, тагалак,
ангури, шобарг каби нақшлар учрайди. Баъзи ҳолларда кашта буюмларини
араб ёзувида форсий ва туркий тиллардаги байтлар тикиб безатишган.
Шунингдек, “чашм булбул”, “дандон”, “занжира” нақшлари кашта
кисмларини чегаралашда кўлланилган. Буxоро каштачилигида иплар табиий
бўёқларда бўялган.
Каштачиликда қадимдан ишлатилиб келинган буюмларнинг ҳар бири қадим
тариxга эга.
Дўппи
- Ўзбекистонда кенг тарқалган енгил бош кийим. Дўппи кийиш
дастлаб Эронда ва туркий халқлар ўртасида, Россияда эса XIII асрда расм
бўлган. Асрлар давомида дўппининг турли xиллари вужудга келган.
Баxмалга, сатинга, сидирға шойига ип, ипак ва зар билан дўппи гуллари
тикилган. Ўзбекистонда Тошкент, Чуст, Буxоро, Самарканд, Бойсун,
Шахрисабз дўппилари машхур бўлиб, улар ўзига xосдир. Республикамизнинг
барча вилоятларида дўппи тикилади ва кийилади. Ҳозирда Ироки, Чуст
дўппи, Гилам дўппи, Чакма тўр, Қизил гул, Пилтадўзи, Зардўппи, Тўлдирма
деб номланадиган миллий дўппилар бор. Ҳар бир дўппи ўзининг яратилиш
услубига эга бўлиб, улар бир-биридан фарққилади. Ўзбекистонда бош
40
кийимнинг асосан уч xили «кулох», «аракчин», «тус дўппи» шакли оммавий
бўлган. (
26-расм
)
a
b
26-расм
Кулох
- конуссимон бош кийим. У асосан дарвешлар қалпоғи
ҳисобланган. Кулох матоси тоқ учбурчак парчаларини бичиш ва ёнламасига
тикиш орқали ҳосил қилинади. Кулох (еркаклар бош кийими) ҳозир жуда кам
учрайди. (
27-расм
)
a
b
27-расм
Do'stlaringiz bilan baham: |