Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова экология укув кулланма «Chinor enk» экологик нашриёт компанияси



Download 4,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/109
Sana23.04.2022
Hajmi4,39 Mb.
#576278
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   109
Bog'liq
Мустақил

_____________________________________ Экология


Экология ^
-----------------------------------------------------------------
сол булади. Усимликларда кечади ган ф ото си н тез ва б ош кд 
б и о к и м ёв и й жараёнлар атм о сф ер ад аги газлар т а р к и б и г а
б о п ш к д и р . \у лк,и й ёки э т о л о г и к м о слани ш лар х ай в о н л а р
учун хос булиб, турли ш акл л ард а нам оён булади. М асал ан , 
ташк,и мухит билан \ай в о н тан аси уртасида н о р м ал иссик,- 
л и к алмаш инуви учун ин к у ри ш (бош пана т о п и ш ), кулай 
хароратли жойни излаб т о п и ш и , куш л ар ва су тэм и зу в ч и - 
ларда суткалик ва мавсумий кучиб ю риш лар маълум. Х а й - 
вонлар фак,ат харорат о м и л и га хулкий том он д ан м о с л а ш и б
к,олмай, н ам ли к, ё р у и ш к ва б о и щ а к у п ч и л и к э к о л о г и к
ом и лларга хам мослашади. Хулк,ий м о слани ш лар йиртк,ич- 
л а р н и н г улжани изидан ю р и ш и , кузатиш , хам да улж ан и
жавоб реакцияларида куринади.
Х ар бир усимлик узи яш аётган мухитдаги бошк,а орга­
низм лар, яъни м икроорганизмлар, усимликлар, хай вонлар 
билан мураккаб ва хилма —хил алокдца булади, натиж ада 
улар бир — бирларига маълум даражада таъсир курсатади. Бу 
Хил таъсир биотик таъсир дейилади. Биотик таъ си р зооген, 
фитоген омилларга булинади. Зооген омиллар-бу \а й в о н л а р - 
н и н г усимликларга курсатадиган таъсирларидиру М асалан , 
хашаротлар усимликларга чангланиш ида, куш ва умуртк,али 
Хайвонлар мева ва уругларнинг таркдлиш ида к,атнашади. 
Баъзи бир х,айвонлар эса усим ликлар билан ози ку тн и б , улар- 
ни \а т т о йукртиб \ам юборади.
Х айвонлар усимликларга тупрок, омиллари о р к а л и х,ам 
таъси р курсатади. М асалан, е р ковловчи х,айвонлар тупрок, 
механ ик ва биологик хусусиятларининг узгар и ш и га олиб 
келади. Тупрок, хос ил були ш и да, унда яш овч и м и к р о о р г а ­
н изм лар катта таъсир курсатади.
У симликларнинг уси м ли кларга бевосита кур сатад и ган
таъсирига куйидагилар ки рад и : паразитизм, с и м б и о з, бир 
уси м ли кларн и нг б опщ асига м ехан ик таъ си ри , б и р и н и н г
и кки н ч и си н и сициб чик,ариш и, (лианалар ва э п и ф и т л а р
ва бошкдлар). Антропоген о м и л бу и н с о н л а р н и н г т аб и атга 
курсатадиган таъсири. У с а л б и й ёки ижобий б у л и ш и мум- 
ки н . И ж обий таъсирга, б и о ц ен о зл ар хосил к д п и ш , дарахт- 
л ар н и купайтириш ва б о ш ц ал ар киради. С ал б и й таъ си р - 
л ар га \а в о , сув, тупрок,ни и ф л о сл ан т и р и ш , у с и м л и к л а р
ж ам оасин и нг деградацияга учратилиш и, е р л а р н и н г э р о зи - 
яга учраши ва бошк,алар ки р ад и .



Download 4,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish