М а р к а з и У. Пратов, К


Гинкгосимонлар (Ginkgoopsida)



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

Гинкгосимонлар (Ginkgoopsida)
синф (аждод)и
, Бу синфга утмишдан сакланиб келаётган битга оила 
(Гин-
кгбдошлар - Ginkgoaceae) 
га мансуб битга монотип реликт 
тур 
(Ginkge biloba) 
киради. Гинкгодошлар оиласининг 17 га 
51КИН туркумлари вакилларининг казилма холдаги коддикла- 
ри топилган. Улардан энг кадимга Ai -
сфенобайералар 
б^либ, 
улар перм даврига оид колдиклардан топижан. Гинкгодош­
лар бур давридан бошлаб табиатда камайиб борган.
Табиий шароитда гинкго факат шаркий Хитойнинг Тян- 
му Шан тогида озрок майдонда сакланиб колган. Сунгги 
пайтларда Хитойдан гинкгонинг иккинчи тури топилтан- 
лиги хакида маълумотлар бор. Гинкго сузи япон тилидан 
олинган булиб, «кумушранг >рик» ёки «кумушранг мева» 
деган маънони анптатади. Япония, Хитой, Кореяларда бу 
Х{укадцас дарахт сифатида зиёратгох жойларда, паркларда 
Устирилган. 1730 йиллардау Рарбий Европага келтирилади.
1771 йилда К.Линней бу усимликка Ginkgo biloba L. 
деб илмий ном берган. Куп мамлакатларда шу жумла­
дан Узбекистонда хам 1920 йилдан бошлаб манзарали 
усимлик сифатида Устирилади.
59


'Jinkgo biloba - баландлиги 30 метрдан ошадиган, 
<;ишда баргини тукувчи сийрак шох-шаббали дарахт. 
Барглари оддий, узун бандли, елпигичсимоН- Барг яп- 
ооги икки булакли. Гинкгонинг игна баргли дарахтлар­
дан ^)зарк;и шундаки, унда смола хосил булмайди.
"инкго - икки уйли усимлик. Кулай шароитда гинк- 
.'0
20-30 ёшларида уруг бера бошлайди. Гинкголарда эр­
каклик (микростробил) ва ургочи (мегостробил) кубба­
лари кискарган шохларда жойлашган.
Эркаклик куббаларининг учида микроспорофиллар 
спирал холда жойлашган.
Микроспорофиллари киска бандли булиб, х^Р биттаси- 
да иккита, баъзан 3-4 та микроспорангия (чангпонлар) жой­
лашган. Микроспорангайларда хосил бУладигаН микроспо- 
ралар (чанглар) саговникларнинг микроспорасига ухшаш. 
Микроспоранинг усиб, эркаклик гаметофитга айланиши 
микроспорангийдан ажралиб чикмасдан аввал, унинг ичи­
да боради. Тайёр микроспора шамол ёрдамида таркалиб урур- 
куртакка тушади. Микроспора бахорда уруг куртакнинг чанг 
камерисига тушгандан сунг ундан иккита харакатчан спер­
матозоид хосил булади. Сперматозоид тухум хужайрани урур- 
лантиргандан сУнг зигота, ундан кейин урур 
мУРтак 
хосил 
булади. Уруркуртакнинг интигументидан урур пУсти хосил 
булади. Урур муртагининг тараккиёти к л и н ч а урур ерга 
тукилгандан сунг боради. Бу жихатдан гинкголар хам сагов­
никларнинг тараккцётига ухшаб кетади. Гинкгонинг урури- 
да тиним даври булмайди (14-расм).
Г5 
8
/4-расм.
Гинкго билоба: 1-урутчи куббали новда; 2-урур1И гул; 3-чангчи 
куббали ноБяа; 4-баргк; 5-уругуртакнинг тик кесими; 6-уруги; 7-уругнинг 
'■ик кесими; 8-архегоний.
оО



Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish