М а р к а з и У. Пратов, К



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

(Веш
1
е№
1
асеае)
си вакиллари 
а с о с а н
КУРУК, иссик иклИ^*' 
ли жойларда усгзн 
Пояси йурон ва кисКа 
(1 м гача) шохлан^а- 
ган булиб, патсимон 
мураккаб баргалари 
поясининг учида ри­
вожланган. КуббаЛар 
поясининг ёнларИДа 
Урнашган (12-расм)- 
Б е н н е т т и т л а Р "
н и н г к о л д и к л ар и
Шимолий Амери
1
^а, 
/2-л»сл. Беннетпплар: 
1
-вш
1
лмсониинингуму- Р а р б и й
Е в р о п а »
мий куриниши; 2-бсннетгат ёш куббасининг 
М О Н Г О Л И Я , Х и н д ^ С -
кесими; 3-беннетгитуругчи хуббанингтик ке- 
хон Япония ва Урта 
с и м и .4 -б е н н е т ш ш н г е г а л г а н ,^ а с и
ган пояси эса Италиядан топилган.
XX асрнинг бошларида Америка олими Д.УилаНД 
унинг стробилини реконструкция килиб, кадимги г 5 ^ ' 
ли усимликларнинг гулига ухшашлигини кУрсатган.
Шундай килиб, беннеттитлар куббасининг тузилигии- 
га асосланиб, Англиялик палеоботаниклар Арбэр ва П ^Р'
55


-J? гулининг келиб чик;иши х^Кидаги 
(чингул) назариясини яратганлар. 
ганлар еннетти у ^
беннеттитлар гулли усимлик-
ларнинг энг якин 
(Gnetopsida)
синф (аждод)и
.^била (К^зилчанамолар - Ephedrales, 
J. 
Welwetschiales, Гнетумнамолар -
Бу синфга т 
3
туркум ва 70 дан ортик тур 
Велвичиянамолар^ денгизи атрофидаги чулларда, Жа- 
Gnetales) 
3 та 
^ ^ и ё , Шимолий-Жанубий Америка, 
к^ад и ^У л ар У р^, 
Осиё, Африка ва Жа-
нубии Осие yp'fV^ 
зоналаридан такалган.
К ^ к а з , Сибир, 
§у синф вакиллари унча кат-
нубии Американ 
ва лианалардан иборат.
даетии 
msKsir^.
куббасининг атрофида гулкургон 
та б^м аган Д^1^/1^^ининг булиши ва муртакда хосил була- 
„ 
У синф вакг^ 
томонини (ярмидан зиёдини) 5раб 
куринишидаги УР ^О^рданинг булиши билан ажралиб тура­
диган уругш нг ^ «масининг хакжий найлари «трахея»- 
олувад юмшок э^^я|\кро ва мегостробиллнинг дихотомик 
ди. Р1ккиламчи pi У^ющк айникса ургочи гаметофитнинг 
ларнинг булиши 
pj,g 
хисобланади. Бу синф
шохланганлиги^^^^ Кизилчанамоларда архегоний булади, 
редукцияланга1^^а ^^рида эса факатгина тухум хужайра бор. 
вакилларвдан Ф^(Г<^айраси - сперманинг булиши (кара- 
Колган кабила Bat^ 
р
уругининг иккита палладан иборат 
Эркаклик жинсй 
якинлигини билдиради.
гаидошларга уХ
1
>.аГ
булиши унинг 
К^^^^олар - (Ephedrales) кабиласи
Кцзилч^
^^нлчадошлар - (Ephedraceae) оиласи 
туркумидан иборат. Бу туркум- 
^
.
ил}}икса Евросиё ва Америкада) 40 дан
ва битга кизилч^ (а 
Узбекистонда 10 та тури усади,
нинг ер шарид^^д}^^ баландлиги 6-8 м га етадиган айрим 
зиед тури т а р к ^ /а .^зилчалар ташки кУринишидан кирк- 
Уларга асосан 
Ь ,
^алияда Усувчи 
ёпик 
уруглиларга оид 
дарахтлар кираг^и^' 
буримларга ёки 
^



Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish