Дастурлаш асослари


Бошқарувда классик ѐки маъмурий мактаб (1920-1950)



Download 2,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/158
Sana03.04.2022
Hajmi2,19 Mb.
#526505
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   158
Bog'liq
Oquv-uslubiy majmua

Бошқарувда классик ѐки маъмурий мактаб (1920-1950)
 
Ушбу ѐндашув 1920-1950 йилларда бошқарувда кенг миқѐсда татбиқ 
этила бошланиб, унинг ғоясиА.Файол номи билан боғлиқ.А.Файолбутун 
меҳнат жамоасини яхлит система сифатида баҳолайди ва у алоҳида меҳнат 
фаолиятларини эмас, балки бутун ташкилотдаги бошқариш тамойилларини, 
бошқарув функцияларини, бошқарув тизимини такомиллаштириб меҳнат 
самарадорлигини оширишга эришади. 
Инсоний муносабатлар мактаби (1930-1950)
 
Инсоний муносабатлар мактаби1924 йилдан бошлаб ривожлана 
бошлади. Бу ѐндашувнинг биринчи тасдиғи америкалик психолог 
ЭлтонМэйонинг «Хоторн тажрибалари» билан боғлиқ. У ѝз тадқиқотларида 
ишчиларга алоҳида эътибор бериб, ғамхѝрлик қилиш ва муносабатни 
орттириш орқали «Western Electric» компаниясида меҳнат унумдорлигини 
оширишга эришган. Демак, бошқарув фаолиятида маълум бир янги техник 
воситаларни ѝзгартириш билангина эмас, ѝзаро муносабатларда эътибор ва 
самимийликни орттириш орқали ҳам иш самарадорлигини ошириш, инсонга 
тѝғри йѝналтириш орқали таъсирлантириш мумкинлиги исботланди. 
Миқдорий ѐндашув
 
Бу ѐндашув1950 йилдан ривожлана бошлади, унинг асосий моҳияти гуруҳ 
ва ташкилотларни бошқаришда математик методлардан, хусусан, меҳнат 
операцияларини таҳлил этиш, математик моделлар яратиш услубларини 
қѝлланилишидир. Ташкилот бошқаруви тизимига айнан мос модел яратиб 
бѝлмасада, лекин математик аппаратни қѝллаш натижасида бошқарув 
жараѐнини чуқур билиш ва айрим иқтисодий натижаларни башорат қила олиш 
имконияти ошади. Бу орқали ишчиларда ички ҳимояланиш ва аниқ режаларга 
асосланиш имконияти ортиши кузатилган. 
Бошқарувга жараѐн сифатида ѐндашиш
 
Бу ѐндашиш мазмунидажамоа ҳаѐтига мураккаб ва динамик жараѐн 
тарзида қаралади ҳамда бошқарув ѝзаро боғлиқ функцияларни бажаришнинг 
узлуксиз жараѐни сифатида тушунилади. Бундай функциялар сифатида: 
режалаштириш, ташкил этиш, топшириқлар бериш (маъмурий бошқарув), 
мотивлаштириш, раҳбарлик, координация, назорат, тадқиқотлар, коммуникация, 
баҳолаш, қарор қабул қилиш, персонал танлаш, музокаралар олиб бориш ва 
ваколат бериш кабилар киради. Агар ана шу функцияларни қай бири бажарилмас 
экан бошқарув фаолиятида муаммолар келиб чиқиши, улар бир-бирларини
тѝлдириб мазмунга эга бѝлиши таъкидланади. Шу боис бошқарув фаолиятида 
ҳар бир кичик вазифани бажараѐтган ходимни ҳам ѝз улуши ва хизмати 


25 
борлигини унутмаслик керак. 

Download 2,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   158




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish