50
“Археология” сўзини мил. ав. IV асрда яшаган юнон файласуфи Платон
(Афлотун) ўз асарларида “қадимги воқеалар” маъносида келтирган. Илмий
мақсадлардаги дастлабки археологик қазишмалар VIII аср бошидан
бошланган. XIX аср эса йирик археологик кашфиётлар даври бўлиб,
археология фан сифатида шаклланиб борди.
XIX асрда археология асосан 4 кисмга бўлиниб ўрганилар эди;
Юнонистон ва Римнинг қулдорлик даври ёдгорликларини ўрганувчи мумтоз
Археология,
ибтидоий
Археология,
ўрта
аср
моддий-маданият
ёдгорликларини ўрганувчи умумий Археология ва Шарқ Археологияси. XX
аср
бошида улар бирлашиб, кенг мазмунли ҳозирги замон Археологияси
шаклланди. (Colin Renfrew, Paul Bahn. Archaeology: Theories, Methods and
Practice. London. 2004. P. 16-17)
Археология фани мутахаcсиси археолог (қадимшунос) деб номланади.
Археолог – қадимшунос экан, унда тарихчидан қандай фарқи бор? –
деган
савол туғилиши мумкин. Археолог қадимги ёдгорликларни ўрганиш
жараёнида аждодлар ўтмиш тарихи ва маданиятидан далолат берувчи ашёвий
далиллар ва қурилиш қолдиқларини очар экан, у биринчи навбатда ўз илмий
тадқиқоти учун бирламчи манба тўплайди. Унинг ўта муҳим томони ҳам
шундаки, топилган материалларни ўрганиш жараёни айнан уларни очиш
дақиқаларидан бошланади. Материалларни тарихий тахлил этиш унинг
қазиш жараёнидан бошланади. Мактаб кўрмаган ва дала амалиётида
бўлмаган “археолог” ҳеч қачон археологик объектларни яхши қазиши
мумкин эмас, у қазиган ёдгорлик қанчалар бой ва ноёб материаллар
бўлмасин, у фан учун катта йўқатишдир. Илмий методик асосда қазишмалар
олиб боришни билмаган изланувчи ҳеч қачон яхши кабинет тадқиқотчиси
ҳам бўла олмайди, чунки унда қадимги маданий қатламларнинг ҳосил
бўлиш ҳолатини кузатишдек муҳим
неъматдан махрум; илмий қазишма
малакаси йўқлигидан ёдгорлик характерини тасаввур эта олмайди. Бундай
холатда тўла қонли археологик тадқиқот олиб борилди, деб бўлмайди.
51
Кабинет ва дала шароитида олиб борилган археологик тадқиқотлар
археологик изланишларнинг туб мазмун ва моҳиятини ташкил этади.
Умумун, археология фани ўз мутахассиси бўлмиш археологни кўп
қиррали инсон бўлишни талаб этади. У сиёсий тарихни яхши билиши ва ўз
навбатида археологиянинг тармоқ фанлари; нумизматика,
антропология,
тарихий лингвистика, эпиграфика, тарихий география,
топономика,
этнография каби фанлардан хабардор бўлиши лозим. Дала тадқиқотлари
жараёнида ва лабораторияларда унга бевосита геометрия, математика,
геология, география, кимё, физика, биология каби аниқ ва табиий фанлардан
хабардорликни талаб этади. (Colin Renfrew, Paul Bahn. Archaeology:
Theories, Methods and Practice. London. 2004. P. 45)
Do'stlaringiz bilan baham: