«iqtisod-moliya»



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

• ер солицлари 
(поземельные подати и налоги);
1 Пален К.К. 
Отчёт п о
ревизии Туркестанского края .//Налоги и пошлины. Спб. 1910. - С. 245, 
278.
2 Пален К.К. Отчёт по ревизии Туркестанского края .// Налоги и ... - С. 245, 278. .
102
www.ziyouz.com kutubxonasi


• диний муассасалардан олинадиган солицлар 
(земские 
сборы, земство соликлари);
• ижтимоий соликлар 
(налоги на общественные нужды)
• маъмурий органлардан олинган соликлар;
• ишлаб чицариш 
(даромад соликлари) соликлари шулар 
жу мл асиданд ир1.
Уз урнида ер соликлари ва даромад солиги бир к;анча турлар- 
га булинган. Хусусан, хар бир кишлок жамоаси, овуллар, 
волостлардаги хусусий ерлар, амлок ерлари, вакф ерларидан, 
ишлаб чик;ариш корхоналаридан, мактаблардан, мироблардан, 
Кишлок; хужалик куролларидан хам тегишли йигим (соликлар) 
олинган2.
Мазкур соликлар махаллий ахоли учун кушимча юк булиб 
тушиши баробарида, ахолининг ижтимоий турмушига салбий тасир 
этган эди. Масалан, хонликлар Чор Россияси томонидан босиб 
олингандан сунг, Бухоро амирлиги Россияга 500 минг олтин 
микдорида товон тулашга мажбур этилади, бу курсаткич Хива 
хонлигида 2 миллион 200 минг сумни ташкил этган.3 Бундан 
ташкари туркманларга 310500 сум ва ёвмудларга махсус 106 минг 
сум кумуш хисобидан товон юклатилганлиги тарихий адабиётларда 
кайд этилади4. Хусусан бу курсаткич аср охирларига келиб 
Фаргонадан Россияга 3 миллион 399 минг 371 пуд пахта, 451 минг 
740 рубллик тери, 192 минг рубллик пилла хиссасига тугри келган.
Биргина 
Хива 
хонлигини 
буйсундириш 
учун 
Чор 
кушинларининг генерал Скобелев бошчилигидаги киргинбарот 
урушнинг узиёк, хукумат томонидан махаллий ахолидан солик 
ундириб олиш тактикаси режали асосда амалга оширилганлигидан 
далолат беради. Тарих фанлари доктори, профессор Х.Бобобеков ва 
Ш.Каримов ва бопщалар томонидан хаммуаллифликда чоп этилган 
Узбекистон тарихи китобида ёзилишича, 1880 йилда генерал 
Скобелевнинг Хива хонлигидаги туркман ёвмудлари устига юриши 
даврида 10000 хонадонга 300000 сум кумуш пул хисобидан солик 
солинади. Туркманларнинг байрамали уруги эса 8000 хонадондан 
иборат эди: Уларга 15 кунлик муддатда солик тулаш шарти 
Куйилади.
1 Уз Р. МДА Ф - И 21, On - 1, Иш 759, 974 ва бопщалар.
2 Уз Р. МДА Ф - И 21, On - 1, Иш 759, 974 ва бохщалар.
3 Рахимов Ж. Узбекистон тарихи. Т., 1999, 99 ва 107 - бетлар.
4 Бобобеков X, Каримов Ш ва бопщалар Узбекистон тарихи. Т., 2000.169- бет.
103
www.ziyouz.com kutubxonasi


Товон тулаш билан бирга, ёвмудлар юртига генерал-майор 
Головачёв бошчилигидаги 8 та гшёда рота, саккизта 4 фунглик туп, 
2 та тезотар ва 6 та казак юзбошилари ракета батареяси юборилади. 
Уша пайтда Кух,на Урганч ёнида турган Оренбург отряди уларга 
кумаклашиши лозим эди. Мободо, туркманлар солик тулашдан 
буйин товлашса, аямасдан барча уй-жойларини ёк;иб, к;аршилик 
курсатганларини эса оила аъзолари билан шафкатсиз кириб 
ташлашга курсатма берилади1.
Россия давлат молия палатаси ижтимоий институт булганлиги 
сабабли, бюджет ва унинг ижроси тугрисидаги хисобот давлат 
назорати органлари томонидан текширилган. Туркистон генерал- 
губернаторининг даромад ва харажатлари Россия империяси 
руйхатига киритилган, жойлардаги солик инспекторлари ва хазина 
органлари Туркистон Давлат Хазина палатасига буйсундирилган.
Шу тарика 1853 йилдан 1876 йилгача даврда барча хонликлар 
босиб олиниб Хива хонлиги ва Бухоро амирлиги Россия 
пртекторатига айлантирилади. Чор хукуматининг эътибори энди 
туркманлар яшайдиган *удудларни истило килишга каратилади. 
1877 йилда К^изил Арвот, 1881 йилда Ашхабод, 1884 йилда Марв 
босиб олинади. Босиб олинган ерларда 

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish