Дарсликда биофизика асослари, инсон организмида бўладиган жараёнлар, тўқима тузилишларининг фаолияти ҳамда биофизикада қўлланиладиган атама ва аниқликлар кўриб чиқилган



Download 1,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/61
Sana12.03.2022
Hajmi1,25 Mb.
#492321
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   61
Bog'liq
biofizika

1–а–2–б–1 
берк эгри чизиқ билан 
чегараланган юзга тенг. 
Тескари цикл 
совиткич машинанинг ишига мос келади, яъни 
пссиқликни совиткичдан тортиб оладиган ва кўп миқдордаги иссиқлиқни 
иситкичга узатадиган системага мос келади. Термодинамиканинг иккинчи 
қонунидан келиб чиқадики, бу жараён (1.8–расм) ўз–ўзидан ўтмасдан, 
балки у ташқи кучлар бажарган иш ҳисобига юз беради. Бунда газ манфий 
иш бажаради: газнинг сиқилиши 
2–а–1 
жараёндаги сиқилиш иши манфий, /–
6–2 
жараёндаги кенгайиш иши мусбат. Газ бажарган ишни алгебраик қўшиш 
натижасида газнинг сон жиҳатидан 
2–а–1–б–2 
эгри чизиқ билан 
чегараланган юзга тенг бўлган манфий ишини ҳосил қиламиз. 
Бажарилган ишнинг ишчи модда томонидан иситкичдан олинган 
иссиқлиқ миқдорига нисбати 
иссиқлик машинасининг 
ёки 
тўғри циклнинг 
фойдали иш коэффициенти 
дейилади: 

=А/Q
(1.8) 
Иссиқлик машинасининг бажарган иши иссиқлик миқдори ҳисобига 
бажарилгани, ишчи моддасининг ички энергияси эса ҳар бир цикл давомида 
ўзгармагани учун (ΔU
=0) 
термодинамиканинг биринчи қонунидан айланма 
жараёнларда бажарилган иш иссиқлик миқдорларининг алгебраик 
йиғиндисига тенглиги келиб чиқади: 
Тескари циклни қайтувчан цикл билан чалкаштириб бўлмайди. 
Қайтувчан цикл қайтувчан жараёнлардан ташкил топган бўлиб, у ҳам тўғри 
(иссиқлик машинаси), ҳам тескари (совиткич) бўлиши мумкин. 


15 
Р 





Р 





б 
б 
1.7–расм
1.8

расм 
A=Q+Q

Демак 

=(Q
1
+Q
2
)/Q
1
(1.9) 
Ишчи модда ҳосил қилган Q
1
иссиқлик миқдори мусбат, ишчи 
модданинг совиткичга берган иссиқлик микдори Q
2
эса манфии. 
Карно циклини кўриб ўтайлик (1.9–расм). У иккита T
1
, ва 
Т
2
(Т1>Тг) 
хароратларга мос ҳолдаги 
1–2, 3–2 
изотермалардан ва иккита 
2–3, 4–1 
адиабатадан иборат. Бу циклда ишчи модда идеал: газ ҳисобланади. 
Иссиқлик миқдорининг иситкичдан ишчи моддага узатилиши T
1

ҳароратда, ишчи моддадан совиткичга узатилишн эса 
Т
2
 
хароратда рўй 
беради. Қайтувчан Карно циклининг ФИК фақат иситкичнинг ва 
совиткичнинг ҳароратлари 
Т
1
 
ва 
Т
2
 
га боғлиқлигини исботсиз кўрсатамиз: 

=(T
1
–T
2
)/T
1
(1.10) 
Карно термодинамикасининг иккинчи қонунига асосланиб, қуйидаги 
қоидаларни исботлайди: айни бир иситкич ва совиткичли иккита изотерма 
ва иккита адиабатик цикл бўйича ишловчи ҳамма қайтувчан 
машиналарнинг ФИК бир–бирига тенг бўлиб, ишчи моддага ва циклни 
бажарувчи машинанинг конструкциясига боғлиқ эмас; қайтмас машинанинг 
ФИК, қайтувчан машинанинг ФИК дан кичикдир. Бу қоидаларни (1.9) ва 
(1.10) га биноан 
1
2
1
1
2
1
T
T
T
Q
Q
Q



(1.11) 
кўринишда ёзиш мумкин, бу ерда « – » ишораси қайтувчан циклга, « + » 
ишораси эса қайтмас циклга тегишлидир. 
Бу ифода иккинчи қонуннинг миқдорий ифодасидир. Параграф бошида 
келтирилган ҳар иккала ифода сифат жиҳатдан шу иккинчи асоснинг 
натижаси эканлигини кўрсатамиз.
Икки жисм орасидаги иссиқлик алмашинишга, иш бажарилмасдан юз 
беради деб фараз қилайлик, яъни Q
1
+Q
2
= 0. У холда 

Download 1,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish