Бошқа тармоқларда бухгалтерия ҳисобининг хусусиятлари



Download 2,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet321/339
Sana11.03.2022
Hajmi2,65 Mb.
#491437
1   ...   317   318   319   320   321   322   323   324   ...   339
Bog'liq
Бошқа тармоқларда бухгалтерия ҳисобининг хусусиятлари

27.1-жадвал 
Сотилган товарларга тўғри келадиган савдо устамаларининг 
 ҳисоб- китоби 
 
№ 
Савдо дўкон 
Савдо устамаси ( 2980-счёт)
Сотилган 
товарлар 
суммаси 
(9020- 
счётнинг 
кредит 
обороти) 
Бош 
қолдиқ 
(кредит) 
 
Кирим 
қилинган 
товарларга 
қўйилган 
устама 
(кредит 
оборот)
Жами 
(1Қ2) 
А 
Б 





«Хўжалик товарлари» 
60000 
300000 
360000 
1600000 



«Озиқ –овқатлар» 
50000 
500000 
550000 
2800000 
Шу каби бошқалар 
 
Жами 
110000 
800000 
910000 
4400000 
 
Ой 
охиридаги 
товарлар
суммаси 
(2920-
счётнинг 
қолдиғи) 
Жами 
товарлар 
суммаси 
(4+5) 
Савдо 
устамаси-
нинг 
ўртача 
фоизи
( 3/6*100)
Қолдиқ 
товарларга 
тўғри 
келадиган 
савдо 
устамаси 
(7*5/100 
Сотилган товарларга 
тўғри келадиган савдо 
устамаси 
(3-8) 





400000 
2000000 
18% 
72000 
288000 
500000 
3300000 
16,7 % 
83500 
466500 
900000 
5300000 
17,28% 
155500 
754500 
 
Учинчидан, 
сотишдан олинган даромад суммасидан сотилган товарларга 
тўғри келувчи савдо устамасини айириш орқали сотилган товарларнинг 
таннархи аниқланади. Юқорида келтирилган маълумотлар бўйича ушбу сумма
3645500 сўмни ташкил қилган (4400000- 745500). 
27.1-жадвалда келтирилган ҳисоб- китобларга асосан сотилган 
товарларнинг таннархи 21- сон БҲМС га мувофиқ счётларда қуйидагича акс 
эттирилади. 

Сотилган товарларни сотиш баҳоларида ҳисобдан чиқарилишига
Дебет 
9120 «Сотилган товарлар таннархи» - 4400000 
Кредит
2920 «Чакана савдодаги товарлар» - 4400000 

Сотилган товарларга тўғри келувчи савдо устамаси суммасига
Дебет 
2980 «Савдо устамаси» -754500 
Кредит 
9120 «Сотилган товарлар таннархи» - 754500 
9120 «Сотилган товарларнинг таннархи» счётининг дебет ва кредит 
оборотларининг фарқи (бизнинг мисолда 3645500 сўм) жами сотилган 
товарларнинг таннархини билдиради ва ушбу сумма корхонанинг охирги 
молиявий натижаларини акс эттирувчи 9910 «Охирги молиявий натижа» счётга 
ўтказилади, яъни: 
Дебет 
9910 «Охирги молиявий натижа» -3645500 
Кредит 
9120 «Сотилган товарлар таннархи» - 3645500 
Чакана савдо ва умумий овқатланиш корхоналарида сотиш таннархига 
киритиладиган харажатлар, яъни сотилган товарлар таннархи даврий ҳисоб 
тизимида бошқача тартибда ҳам аниқланиши мумкин. Ушбу тартибга кўра 
савдо корхонасида 9120 “Сотилган товарларнинг таннархи” қўлланилмайди, 
унинг ўрнига 9140 “Даврий ҳисоб усулида ТМБ ни сотиб олиш” ва 9150 
“Даврий ҳисоб усулида ТМБ бўйича тузатишлар” вақтинчалик счётларидан 
фойдаланилади. Товарларни сотиб олиниши таннархи бўйича дастлаб 9140 
“Даврий ҳисоб усулида ТМБ ни сотиб олиш” счётининг дебетида ва 6010 
«Таъминочиларга тўланадиган счётлар» счётининг кредитида акс эттирилади. 


Ой охирида инвентаризация қилиш йўли билан товарларнинг ҳаққоний қолган 
қолдиғи топилади. Топилган охирги қолдиқ суммаси 2920 «Чакана савдодаги 
товарлар» счётининг бош қолдиғи билан таққосланади ва аниқланган фарқ 9150 
“Даврий ҳисоб усулида ТМБ бўйича тузатишлар” счётида акс эттирилади. 
Чунончи, охирги қолдиқ суммаси бош қолдиқ суммасидан кўп бўлса, у ҳолда 
фарқ суммасига қуйидагича ёзув қилинади: 

Download 2,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   317   318   319   320   321   322   323   324   ...   339




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish