Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

«Субъект» тушунчаси 
инсон томонидан кулга 
киритиладиган 
билим 
билан 
таккосланган 
холда 
«онг» 
тушунчасини 
конкретлаштиради.
«Билиш субъекти» деганда оламни бштувчи инсон назарда тутилади. 
Субъект, аввало, индивиддир. Айнан у онг, сезги, идрок, туйгу, образлар 
оркали оламни акс эттиради. Бирок, субъект деганда 
факат индивид эмас, 
балки у жамоа, социал - ижтимоий гурух, синф, умуман жамият назарда 
тутилади. Ж амият микёсида турли экспериментал тартиб-коидалар, приборлар, 
компьюгерлар ва бошкалар, гарчанд уз-узича булмаса-да, субъект тизимининг 
бир кисми, элементи хисобланади. Индивид ёки олимлар хамжамияти 
дараж асида 
ускуналарнинг 
узи 
субъектлар 
фаолиятининг 
воситалари,
Б и л и ш н и н г гар к и б и .
Б ш ш ш с у б ъ е к т . Б и л и ш
о б ъ е к т и .
‘К а н т и « П р о л е го м е н ы » . гМ ., 1997, -стр. 51.
41


шароитлари хисобланади. Шу маънода жамият билишнинг универсал субъекта 
хисобланади, унда бошка барча даражадаги субъектлар, авлодларнинг хаёти 
жамланган, жамиятдан ташкарида хеч кандай билиш йук ва булиши хам 
мумкин эмас. Айни пайтда, жамият субъект сифатида узининг билиш 
имкониятларини индивидуал субъектларнинг билиш фаолияти оркали амалга 
оширади.
Объект тушунчаси 
субъектдан 
ташкарида 
булган, субъектнинг амалий, 
бахоловчи ва билиш фаолиятига йуналтирилган нарса, вокеа, ходиса ва 
жараёнларни ифодалайди. LL1 у маънода, Кантнинг «нарса узида»си факат 
объект эмас, балки инсон била олмайдиган купгина моддий тизимлар хам 
борлигини назарда тутади «Объект» ва «объектив реаллик» айнан мос 
келадиган тушунчалар эмас. Электрон XIX асрнинг охиригача, гарчи, объектив 
реаллик таркибида булса-да, лекин билиш объекти эмас эди. «Субъект» ва 
«объект» тушунчаларида нисбийлик моменти мавжуд: агар бир пайтда бир хил 
нарса объект булса, бошка шароитда эса субъект булиши мумкин ва аксинча. 
Компьютер жамиятнинг бир кисми сифатида субъектнинг элементи, шу билан 
бирга, 
индивидларнинг 
уРганишвда 
объект 
хисобланади. 
JI.Фейербах 
айтганидек, «Мен» узи учун субъектдир, бошкалар >чун эса объект, яъни 
«Мен» субъект хам, объект хам булиши мумкин.
М оддий ходисалар билан бирга маънавий ходисалар хам билиш объекти 
булиши мумкин, масалан, индивид онги, унинг рухияти.
Гносеологияда объект деганда вокеликнинг исталган кисми эмас, балки 
субъект эътибори каратилган фрагмента тушунилади. У субъект билиши 
доирасига киргач, унинг назарий ёки амалий фаолияти предметига айланади. 
Бундай фаолиятда фаол гомон субъект булганлиги учун, у маълум маънода, 
«объектни вужудга келтиради» ёки, аникроги, предметни 
у3 
фаолияти 
объектига айлантиради. Билиш субъекта ва объекти яхлит билиш жараёнининг 
таркибий кисми, улар бир-бирисиз мавжуд була олмайди, бири иккинчисини 
такозо этади. Субъект ва объект терминларида билиш - субъект томонидан 
объектни фаол узлаштиРиш жараёни сифатида, пайдо буладиган билиш 
жараёнининг натижасидир. Узаро алокадорлик мобайнида объект сингари 
субъект фаолияти хам узгаради, амалиёт шунга мувофик муайян йуналиш
Баъзи да субъект ва объект билиш да бир булиб, 
кушилиб кетади. микрообъектларии билишда 
ускуналарнинг узига хос урни билан боглик 
холда юзага келган квант 
механикасидаги холат бунга мисол булиши мумкин. Олимлар ускунатар оркали 
объектнинг ичига «бостириб киришади».
олади.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish