“ пул ва банклар



Download 6,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet116/306
Sana04.03.2022
Hajmi6,03 Mb.
#482428
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   306
Bog'liq
УМК Пул ва Банклар (крилл) 220304 104027

Ўрмоловчи инфлация.
Бунда нарх-наво секин ўсади ва
инфлация суратлари йилига 1-3 % дан 5-10 % гача бўлади.
Мамлакатда иқтисодий ўсиш давом этади, ишсизлик катта 
бўлмайди, бундай инфлация одатда, иқтисодий ривожланган
мамлакатларга хосдир. Бу инфляция аксинча ишлаб чиқаришни
янада ривожлантиришни рағбатлантирувчи омил сифатида намоён 
бўлиши мумкин. Пулнинг қиймати барқарорлигидаги ўзгариш
сезилмаслиги мумкин. Масалан 1998 йилда инфлация суратлари
Австрия, Бельгия, Германияда – 1.0 %, Испания, Буюк Бретания ва 
АҚШ да – 2 %, Гресияда эса 4.8 %ни ташкил этган. Булардан
ташқари бу гуруҳга Ғарбий Европанинг бошқа мамлакатлари, Канада, 
Япония, Сенгапур, Малайзия, Жанубий Корея, Саудия Арабистони ва 
бошқалар киради. 
Сузиб юрувчи инфлация.
Бунда йиллик инфлация суратлари 10 % 
дан 100 % гача бўлади. Мамлакатда нарх-наво тезроқ ўса бошлайди,
иқтисодий ўъсиш суратлари пасаяди, ишсизлик кўпая боради.
Бундай инфлация ривожланаётган мамлакатларга хосдир. Масалан
2001 йилда Россияда инфлация – 18 % ни, Ўзбекистонда эса – 24 % ни
ташкил этган. 2002 йили Ўзбекистонда инфляция даражаси анча
пасайди, унинг ўртача ойлик миқдори 1.6 %дан иборат бўлди. 
Геперинфлация.
Бу ҳаддан ташқари кучайган инфлация
бўлиб, унинг йиллик ўсиш суръатлари 100 % дан кўп бўлиб
айрим ҳолатларда 1000 % дан ҳам ортади. Нарх-наво шиддат билан 
ўсади, пул қадри ғоят тез пасаяди, пул топишга интилиш энг паст 
даражага келади. Геперинфлация шароитида корхоналар ва аҳоли
нима қилиб бўлса хам, чет эл валютасини йиғишга харакат
қилишади. Нарх-навони умуман тартибга солиб бўлмай қолади,
нархлар ойига 50 % дан ўсади. Товарларни сотиб олишда бартер
усулида фойдаланиш вужудга келади. Пул муомаласи издан чиқади. 
Геперинфлация суръатлари 1985 йилда Боливияда-38000 %, 1990 
йилда Некарагуада-8500 %, Перуда-8291 %ни ташкил этган. 1991 йилда 
СССР парчаланиб кетгандан сўнг, собиқ иттифоқдош республикаларда
ҳам геперинфлация рўй берди. Ўзбекистонда эса 1994 йилда инфлация 
даражаси энг юқори чўққига чиқиб 1282 % ни ташкил этган
87

Инфляциянинг келиб чикиш сабабларига қараб унинг икки тоифасини 
87
Z.D.Niyozov “Pul kredit va banklar” S. 2012 – Niyozov Z.D. 


кўрсатиш мумкин: талаб инфляцияси ва ишлаб чиқариш билан боғлиқ 
инфляция (таклиф инфляцияси). 

Download 6,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish