Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

 
Қуёш 
Қуёш - бу одатдаги юлдуз бўлиб, Қуёш тизимидаги барча 
сайёралар унинг атрофида айланади. Унинг сиртида кучли шуълаланиш 
кузатилади (5-расм).
Қуёш қайноқ плазмали
 
шар бўлиб, радиуси R=696 минг км, ўртача 
зичлиги 1,416 кг/м
3
. Айланиш даври (синодик) экваторда 27 суткадан 
қутбларда 32 суткагача ўзгаради, эркин тушиш тезлани-ши 274 м/с
2

Қуёш спектри таҳлилига кўра унинг кимёвий таркиби: водород 90% га 
яқин, гелий 10%, бошқа элементлар 0,1% дан кам. Қуёш энергияси-нинг 
манбаи бўлиб Қуёшнинг марказий қисмида водороднинг гелийга 
ядровий айла-ниши ҳисобланади. Бунда ҳарорат 15 млн. К га боради 
(термоядеро реакцияси). Унинг ички қисмидан энергия нурланиш 
орқали кўчирилади, кейинчалик у 0,2 R масофага тенг ташқи қатламда 


23 
конвекция орқали амалга оширилади. Қуёшдан 149 млн. км масофада 
жойлашган Ер ундан 21017 Вт га яқин ёруғлиқ нури энергиясини олади. 
У Ер шарида кечадиган барча жараёнларнинг асосий энергия манбаси 
саналади. Ердаги бутун биосфера, ҳаёт фақат қуёш энергияси ҳисобига 
яшайди. 
 
Қуёш 
диаметри 
ерникига нисбатан 109 
марта 
катта, 
ўртача 
зичлиги 
1,41 
г/см
3

ташқи 
қобиқларининг 
ўртача ҳарорати 5600°С, 
ёши 6-6,5 млрд. йил.
 
 
Меркурий 
 
Меркурий 

Қуёшга 
энг 
яқин 
жойлашган 
сайёра. 
Меркурий Қуёш тизимидаги бошқа сайёралар сингари антик 
пантионнинг худоларидан бири, хусусан - рим савдо худоси (юнонча 
Гермесга мос келади) номи билан аталган. Меркурий - Ердан кузатиш 
учун анча мураккаб сайёра ҳисобланади. Ерга нисбатан ички сайёра 
бўлганлиги сабабли хеч қачон Қуёшдан 28° дан узоқлашмайди, шунинг 
учун ҳам у тонгдаги ва кечкурунги ёғдуда қисқа муддатгина кўринади, 
холос. 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish