Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф


-расм. Соҳилбўйи маржон қурилмалари



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

 
178-расм. Соҳилбўйи маржон қурилмалари.
 
www//saga.ua 


439 
баъзан унинг ёнбағри тик ёки сув устида осилиб туради. Тўсиқ 
рифларига Австралиянинг шарқий соҳилидаги Маржон денгизидаги 
Катта Тўсиқ рифини кўрсатиш мумкин (180- расм). 
Бу тўсиқ рифлари кўп сонли маржон ороллардан ва сувости 
рифларидан ташкил топган бўлиб 2500 км масофага чўзилган. Унинг 
кенглиги 150 км; рифнинг асоси 300-400 м чуқурликда жойлашган.
Риф континентдан кенглиги шимолда 20-40 км ва жанубда 180 км 
гача борадиган, чуқурлиги 20 дан 70 м бўлган лагуна билан ажралган. 
Лагунанинг тубида одатда лагунаичи рифлари ривожланган. 
Атоллар маржон рифлари
занжиридан иборат бўлиб, ичида океан 
билан бўғоз орқали туташган лагунага эга бўлади. Ички лагунанинг 
кенглиги юзлаб метрдан 90 км гача, ўртача чуқурлиги 40-45 м га 
боради. 
Атолл ҳалқали занжири ташқи ёнбағрининг нишаблиги катта 
бўлади. Ички қисмида қумли саёзликлар кузатилади. Кўп сонли атоллар 
179
-
расм. Денгиздаги маржон рифлари.
 
www//saga.ua


440 
Австралия ва Янги Гвинеянинг шельфларида, Тинч ва Ҳинд 
океанларининг тропик зонасида ривожланган (181-расм). 
180- расм. Тўсиқ рифи ва лагуна.
 
www//saga.ua
Тропик 
ва 
субтропик 
шельфлардаги 
турли 
маржан 
қурилмаларининг абразияси туфайли кўп миқдорда бўлакли материал - 
оҳакли детрит ҳосил бўлади. 
Хемоген чўкиндилар
.
Арид иқлимли саёз денгизлар ўсимликларга 
бой бўлади. Улар кўп миқдорда карбонат ангидритни ютиб, сувнинг 
кальций карбонат билан тўйинишига олиб келади. 
СаСО
3
чўкмага ўтади, бунда тўлқинлар билан лойқаланган қум 
доналарини қоплаб оҳакли оолитлар деб аталувчи майда шариклар 
ҳосил бўлади. Бу шариклар кейинчалик чўкиндилар диагенезида 
оолитли оҳактошларни вужудга келтиради (Каспий, Орол, Ўрта ер, 
Қизил денгизлар). Саёз ҳавзаларда терриген чўкиндилар орасида 


441 
темирмарганецли конкрециялар учрайди. Темир ва марганец 
гидрооксидлари коллоид ҳолда дарёлар билан келтирилиб, денгиз суви 
билан аралашганда чўкмага ўтади. 
Чуқур денгизларнинг тубида (30-300 м) ғўддали (конкрецион) ва 
донали (фосфорит қумлари, фосфорит оолитлари) фосфоритлар 
кимёвий ёки биокимёвий йўллар билан ҳосил бўлиши мумкин. 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish