Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
369
жиддий ва ижобий узгаришлар юз берди. Театр санъатида
бир к;анча йирик сиймолар утган, яхши мактаб яратилган.
Айрим театрларимиз ва театр-студияларимиз халкрро ку-
риклар ва фестивалларда муваффак^иятлар крзонмокда. Jle-
кин республика даражасида Уртамиёналик купрок;. Мусина
санъатида, айникса мумтоз мусикэ ижрочилигида кейинги
йилларда арзигулик ютукларга эришилди.
Умуман, халкимизнинг бадиий диди, профессионал
санъати ж а^оннинг кУпчилик ю ксак маданий халк;-
лариники билан таккосланиши мумкин.
Узбекистонда умумий мажбурий урта таълим тулик; жо-
рий этилган. Олий таълим ва урта махсус таълим тармоги
кенг таркалган. Халк; таълими исло* кдлиниб, янада тако-
миллаиггирилмокда. Республика здолиси саводхонлик ва
дипломли мутахассислари сони, бил ими, диди, маданий
савияси жи\атидан жахрннинг энг ривожланган хатщлари
билан таккосланиши мумкин. Т^гри, Урта махсус ва олий
таълимнинг ихтисослик номенклатурам совет даврида уй-
FyH эмас эди. Баъзи бир энг замонавий касблар ва бозор
юдгисодиёти буйича мутахассислар \озирча етишмаяпти.
Аммо бу борадаги камчиликлар интенсив равишда барта-
раф этиляпти.
Иктисодий тафаккуримиз эса казарма социализми ша-
роитида мулкдан бегоналаштирилганимиз туфайли кучли
деформацияга учради. Жа^оннинг илгор мамлакатлари
иктисодий тафаккуридан ^озирча анча оркада. Ушбу *олат
узбек моделининг имкониятлари тулароц юзага чикиши-
га жуда хал ал бермокда. Умуман исло^отлар йулидаги энг
катта ва энг
o f h p
кийинчилик бу ицтисодий онгимизнинг,
тафаккуримизнинг крлоклигидир.
Крнунлардаги, \укукий меъёрлардаги камчиликларни
нисбатан тез бартараф кдлиш мумкин. Зарур лолларда
к;онун лойи^алари ва харакатдаги крнунларни *атто халк;-
аро экспертлар ёрдамида тазушл килиш, уларнинг тавсия-
ларини эуисобга олиб, такомиллаштириш мумкин. Тех
ник ижодкорликдаги, технологиядаги камчиликларни чет
мамлакатлардан лицензиялар ёки тайёр технологиялар
сотиб олиш йули билан крплаш мумкин. Бошкарув ва таш-
килотчилик ишларидаги камчиликларни
\ ш
кадрлар тай-
ёрлаш, жой-жойига куйишни яхшилаш оркдли эртами-
24 - А. Эркаев
370
Абдурацим Эркаев
кечми бартараф этиш мумкин. Аммо янгича ик,тисодий
тафаккурни, мехнатга тамомила бошкача муносабатни
жамият микёсида шакллан гириш нисбатан узок муддатни
тал а б кил ад и. Унинг Урнини \еч нима билан коплаб
булмайди. Янгича иктисодий тафаккур шаклланишини бир
оз тезлаштириш мумкин, холос. Бунинг учун, биринчи-
дан, бозор иктисодиётини тсзрок ва мумкин кадар ижти
моий йуналтирилган куринишда карор топтириш, икти
содий муносабатларни янада эркинлаштириш, какрткий
ракобат мухитини юзага келтириш, иккинчидан, таълим-
тарбия жараёнида иктисодиёг илмига етарлича эътибор
каратилиши лозим.
Техник ижодкорлик тафаккуримиз ва индустриал ме\-
натга муносабатимиз хам хозирча юксак ривожланган мам-
лакатлар а\олисиникидан ортда. Бу, албатга, халкимизнинг
кобилияти билан бошикходиса эмас. Унинг тарихий объек
тив сабаблари бор. Биринчидан, совет иктисодиётида иш-
лаб чикариш корхонаси фаолиятидан то давлатнинг бюд
жет ва молия сиёсатигача иррационал унсурлар куп эди.
Корхона фаолияти тУлик калькуляция (хисоб-китоб) ки-
линмас, кузда тугилмаган ноишлабчикариш харажатлари,
талон-торожликлар, суиистеъмолчиликлар бор эди. Бу икти
содий тафаккуримизни деформацияга учратди. Юкорида
булар тугрисида айтиб утган эдик.
Иккинчидан, совет даврида юртимиз купрок хом ашё
базасига айлантирилгани учун ахолининг аксарият кисми
Кишлокда коли б кетди. Саноат ишлаб чикаришига махал-
лий ахоли етарлича жалб килинмади. Янги завод ва фаб-
рикаларга куплаб русийзабон ишчи ва инженер-техник-
лар кучириб келинди. Махаллий халк вакиллари индус
триал мехнатга унчалик лаёкат курсатмайди, уз кишлогага
каттик богланиб колган. ижтимоий инерт ва х-к. деган
бахоналар рукач кдлинар эди. Аммо мустакиллик шарои-
тида барпо этилган энг замонавий мураккаб технология-
лар асосида ишлайдиган «Шуртангазкимё» мажмуаси,
Асакадаги, Самаркандцаги автозаводларда ва бошка энг
замонавий янги барпо этилган корхоналарда ишлайди-
ганларнинг деярли 95—98 фоизи туб халк вакиллари экан-
лиги уларнинг индустриал мехнатга, замонавий техноло-
гияларга лаёкати юксаклигини исботлаб турибди.
Do'stlaringiz bilan baham: |