Мамшвият ва т аращ иёт модели
315
||ж инлаш тирищ дан чучийди. Турли низом лар, йурикро-
Мйлар, махдсамавий карорлар хатто давлат крнунларининг
Юзага чик,ишига к;аршилик курсатади. Натижада соха ри -
иожланишида эрки н ли к етиш май к;олади.
Демократия ривож ланиш и хукук,ий давлат вужудга ке-
лиш и ни нг мухим ш арти ва воситасидир. Б и ри н чи дан ,
аристократия (аслзодалар, зодагонлар) ёк и олигархия (ута
кптта сарм оя эгалари) ёки харбийлар хоки м ияти Урна-
тилса, табиийки, у тор доирадаги киш илар манфаатини
М(|)одалайди. Ш аклан у диктатура куриниш ини олмаслиги
мумкин. Бирок,, бари бир, к ен г ом м а хохиш -иродасига
кулок; с олмайди. Уз билганича сиёсат юритади. И кки н чи -
даи, дем ократи к там ойиллар — суз эр к и н л и ги , си ёси й
иаргияларга б и рл аш и ш , сай лаш ва сай л ан и ш хукук;и,
умуман и н сон хУКУКгЛарининг хурмат к д л и н и ш и , мулк
ш аклларининг тенгхукукдиги ва давлат томонидан мухо-
фаза этилиш и—хукук^й давлат ш аклланиш и ва ривож ла-
Ниши учун зарури й асосдир. У ларсиз ХУКУКИЙ ж ам и ят
ф р и с и д а гап хам булиш и мумкин эмас.
Хукукдй давлат — ж ам иятнинг ш ундай сиёсий таш ки-
лотидирки, унда дем ократик меъёрлар, и н сон ХУКУКДО-
ри, конуннинг барчага бирдайлиги ва барча учун (хам ж ис-
МОний ш ахслар — ф уцаролар, хам ю р и д и к ш ахслар —
ко|)хоналар, муассасалар, идоралар ва х* к* учун) маж-
Оурийлиги аркон ий тамойилга, давлат тузумининг асл
Ta
il
ичига айланади. Хукукий давлатда хоки м ият тармокдари
О ир-бирларидан аж ратилади ва б и р -б и р и д ан мустак;ил
булади. Х о к и м и я т тар м о кд ар и фак;ат К о н сти ту ц и я ва
Конунларга таяниб иш тутадилар. У ларнинг узаро муноса-
Оатлари ва хамкорлиги механизм и хам К онституция ва
цонунлар оркдли белгилаб куйилади. Х оким ият тармокда-
риии бирлаштирувчи негиз — бу умуммиллий манфаатга
хизмат кдлиш дир. М афкуравий шаютда эса у миллий
f o я
сифатида хоки м ият тарм окдарини бирлаш тирувчи асос
ОУлиши мумкин: «Учта хоким ият т а р м о п т и бирлаш ти-
радиган нарса
—
бу миллий
f o h » ' .
1 Ислом Каримов.
Бизнинг бош максадимиз — жамиятни демо
крат лаштириш ва янгилаш, мамлакатни модернизация ва ислох
ггишдир. Т., «Узбекистан», 2005 й., 128-6.
316
Абдура^им Эркаев
Х
у к у к и й
давлатда ж исм оний ва ю ридик шахслар ман
ф аатларини конун кафолатлайди ва катти к химоя килади.
Хеч ким ,
\атто
давлат ^оким ияти ^ам уларнинг ички иш*
ларига ноконуний аралашишга хркди эмас. Улар Уз муаммо-
ларини конун доирасида ечадилар. Ш у боис уларнинг турли
амалдорлар, назорат идораларининг \и м м ати га ёк и ин-
ж иклигига, тамагирлиги ва порахурлигига карам булмас-
ликларини давлат таъминлаш и керак. Ж исм оний ва юри
ди к шахслар Узларига нисбатан содир этилган ноконуний
хатги-^аракат, тазй и к учун истаган мансабдорни ёк и таш -
килотни, шу жумладан, давлат идорасини судга бериш -
лари мумкин.
Х
укукий
давлатнинг м у \и м аркон ий тамойилларидал
бири бу и н сон хукукларининг давлат ^укукидан, халкаро
^укукнинг миллий хукукдан устуворлигидир. Д авлат чи-
карган конунлар халкаро *укук меъёрларига, умуминсо
ний, умумбашарий кадриятларга мос булиш и лозим. (Бу
ерда ran кай си конунлар га буйсуниш устида кетаётгани
йук- Х ар бир давлат узга конунлар эм ас, уз конунлари асо
сида ф аолият курсатади. Гап конун яратиш тамойиллари,
талаблари устида кетяпти, яъни ш ундай конунлар кабул
килиш лозим ки, улар умумтанолинган халкаро меъёрларга
зид келмасин.) Ф акат маънавияти ю ксак, умуминсоний
Кадриятлар билан бойиган мамлакатларда бундай хукукий
ам алиёт карор топади.
М иллий маздудликка мойил, миллий м анм анликка бе-
рилган, мутаассиб ва тажовузкор мафкурани курол килиб
олган м ам лакат халкаро ^укук меъёрларини \а м , инсол
хукукларини \а м у ёки бу даражада инкор этади, миллат-
чилик домига тушиб колади. Бундай давлатда демократия
ривожланмайди. ХУКУК меъёрлари ва мехнат интизоми зура-
вонлик ёрдамида таъминланади. ХУКУКИЙ давлатда конунга
итоатгуйлик, мехнат интизоми шахе м аданиятининг аж-
ралмас кисмига, эътикодга, ахлокий мулжалга айланади.
Демократия хукукий давлатнинг узвий хоссаси ва у ву
жудга келиш ининг асосий ш арти ва воситаси булса, Уз нав
батида э^укукий давлат демократия янада юксалиши, усиши
ва мустах.камланишининг омилидир. Хукукий давлат кэрор
топган жойда демократик институтлар мустакил фаолият
курсатиш и учун, алохида шахснинг ва бутун жамиятнинг
Do'stlaringiz bilan baham: |