\е ч
кандай алока-
си йУк-
Бир
туру\
ж ан гари лар ва уларн и н г м аф курачилари,
фаоллари бутун халк номидан гапириш га ва иш куришга
\aiyni эмаслар. Бундай х;олат халкаро \у к у к меъёрларига
\ам зид ва дунёнинг бирор ж ойида тан олинмайди. Л екин
ж а\оннинг турли минтакасидаги вокеалар, жумладан, 2005
Пил Андижон вокеалари
курсатдики, бундай диний
•жстремистик ва сепаратистик кучларни зим дан кУллаб-
Куиватловчи норасмий ва ярим расм ий доиралар бор. Б и
ри ими навбатда, улар халкаро терроризмга оид доиралар-
Дир. Улардан таш кари пин^она иш юритувчи, узларининг
гаразли геосиёсий максадларини, неоколониалистик м ан
фаатларини кузлаб турли ж ам оатчилик фондлари оркали
\аракат килувчи Барбнинг ярим расмий доиралари
\з м
бор.
Айнан кейингилари дем ократияни никоб килиб, ас
пида охлократияга йул очиш га, олом он оркали «рангли
и и Килоблар»ни амалга ош ириб, узларига маъкул келмай-
дигаи давлат ра^барларини алмаш тириш га уринмокдалар.
Хар бир фукаро дем ократиянинг м о \и я ти н и тугри анг
лаб, уни наф акат охлократиядан ва анархиядан, ш унинг
дек, автократи яд ан (р а^б ар н и н г узгалар ф и к р и билан
\исоблаш м асдан, ёлгиз бош кариш и, бош каларнинг унга
куллук к и ли ш и ) ва волю нтари зм дан (ш ар т-ш ар о и т ва
объектив иж тимоий конунларни м енсимасдан, ф акат хо-
\
i i i i i
иродага таян и б ж ам иятни ривож лантириш га кара-
I ил гаи бош карув усули) ажрата билиш и керак.
Ш ундай ки ли б, дем ократи я ф укаролардан наф акат
ю ксак \у к у к и й м адан и ятн и ва и ж ти м ои й ф ао л л и к н и ,
шунингдек, уз манфаатларини давлат, ж ам ият манфаати
билан уйгунлаштира олиш ни талаб килади. Акс долда, ки-
ш иларнинг ж амиятга куйган талаблари нотугри, *аддан
314
Абдура\им Эркасп
зиёд булиш и, худбинлик касб этиш и ёки, аксинча, улар
шахеий манфаатларини яхш и юзага чикаролмасдан к;олиш-
л ари м ум кин. Б и з ш ундай и ж ти м о и й муносабатларгл,
Конун-тартибот ва ахлок тизим ига
и н т и л м о б и м и з
керак-
ки, унда ал о \и д а шахе ва бутун ж ам ият м анфаатлари, зар-
рача булса-да, зарар курмасин.
Д емократия ривожланиш и маънавий \аётн и эркинлаш -
тири ш ни нг омилидир. Д ем ократия таф аккур эркинлиги,
караш лар ранг-баранглигининг карор топиш ига, уларнинг
бир-бирларини Узаро бойитиш ига кумаклашади.
Таф аккур эрки н ли ги вокели кка холис, танкидий ва
айни пайтда иж одий муносабатда булиш ва умуман маъ
навий бунёдкорлик йулида
fob
х;осил килган ички иж ти
моий куркувни, ички «цензор»ни енгиш нинг асосий шарти
ва воситасидир. М утелик психологиясида
1
и киш и конст-
руктив-танкидий ф и к р ю рита олмайди. У уз такдиридан,
иж тимоий ^олатидан норози булиши, нафратланиш и мум
кин. У нинг ф аолияти нари борса истикболсиз бесамара
радикализм дараж асига кУтарилади. Узида куркувни, куд-
ликни енгган киш игина самарали иж одий натижага эри-
шади. И н сон н и н г иж тимоий \о л а ти билан ички, ботиний
эркинлигини чалкаш тирм аслик керак. И ж тимоий \олати-
га кура шахеан карам булса-да, Э зоп, Гайдн, Ш евченко
каби д а\о л ар ру^ияти ва тафаккури эрки н булган.
Д ем ократияни ривож лантириб, ум ум инсоний кадри-
ятларни узлаш тириш миллий номукаммаллик туйгусидан
халос булиш га, иж тимоий о н гн и н г, давлат ва нодавлат
институтларнинг маънавий ижодий изланиш ларга, оким -
ларга холис муносабатда булиш ига хизмат килади. Ш унда
турли бю рократик расмий ва норасмий институтлар, урф-
одатлар, иж тимоий онгда сакланиб колган хурофий, пат-
риархал ва бош ка колок анъанавий тушунчалар маънави
ятн ин г эрки н ривож ланиш ига ж иддий хавф сололмайди.
Х озирча би зни нг маънавий \аётга алокадор иж тимо
ий институтларимизда \а м Уз ф аолиятини бюрократлаш-
тириш га, ута меъёрлаш тириш га, марказлаш тириш га и н
ти л и ш кучли. Бу совет давридан колган иллатлардан бири-
дир. Бирор нарса чикиб колм асин, деган иж тимоий кУРКУВ
тула бартараф этилмаган. Мутасаддилар Уз зиммасига масъ-
у л и я т о л и ш д ан , со к ал ар и н и н г и ч к и м уносабатлари н и
Do'stlaringiz bilan baham: |