Абдуращм Эркаев
куралар сингари ваздобийлик дам дакикий илм-фандан,
адоли кенг катламларининг танкдций фикр юритиши мум-
кинлигидан чучийди. Ваздобийликнинг «экспорт вариан
та» ута даш шок; ёки сиёсий бекарор давлатда дарбий куч
оркали докимият тепасига келиши мумкин. Лекин у тари
хий истикболга эга эмас ва эрга ё кеч инки розга учраши
тайин. Ваддобийликка ухшаш бошка тажовузкор караш-
ларнинг дам (жумладан, «Хизбут-тадрир» мафкурасининг)
салафияни узларича тал кин килиб, тарихан алладачон уз
умрини утаб булган, масалан, мусулмон халифалигини
тиклаш каби олга сураётган айрим гоялари бугунги кунда
Ута реакцион, халкаро сиёсий баркарорликка хавф сола-
диган омилдир.
Президент Ислом Каримов Уз дакконий фикрлари би
лан бундай деб огодлантирган эди: «Биздан узок-якин ма-
софаларда жойлашган айрим ислом давлатларида Урта аср-
ларда мавжуд булган мусулмон халифалигини тиклашни
Уз олдига максад килиб куйган муайян ташкилотлар мав
жуд. Улар катта маблаг- ва мафкуравий таъсир воситалари-
га эга. Албатта, бундан Ун турт аср бурунги вокеликни
бугун амалда кдйтадан тиклаб бул маслиги аён. Лекин улар
нинг нияти — ягона мафкуравий макон барпо килиб, ис
лом динини сиёсийлаштириш ва шу асосда дукмронлик
килиш, докимиятни кулга киритишдир»*.
Халкимизнинг истикполни кулга киритишдан макса-
ди колокликка юз тутиш эмас, балки ю ксак ривожлан
ган, фаровон ва маданий турмуш кечириш, икгисодий
юксалиб, маънавий камол топишдир. Вад^обийлик ва ди
ний мутаассибликнинг бош ка кУринишлари эса бунга
эришиш йулида тусик булади. Мана шуни унутмаслиги-
миз керак.
Ушбу масалага дойр америкалик таникли сиёсатшу-
нос Збигнев Бжезинскийнинг карашлари дам эътиборга
молик. У узининг «Танлов: жадонда дукмдорликми ё гло-
бал етакчилик» китобида замонавий исломда икки бир-
бири билан диалектик боклик, аммо узаро ракобатлаша-
диган окимларни: исломий (исломистик) популизм ва ис
лом фундаментализмини ажратиб курсатади. (Баъзан му-
1 «Халк сузи», 1999 йил 3-февраль.
Маданий мерос ва маънавият
227
АШШф «исломий популизм» урнига кискача «исломизм»
итимпсини кУллайди). Табиийки, 3. Бжезинский масалага
умумфалсафий нуктаи назардан эмас, балки сиёсатшу-
НОСЛИК (политологик) нуктаи назардан ёндашади. Бунда
V мусулмон мамлакатларида якин 2 0 -2 5 йилда вокеалар
ми АКД1 билан муносабатлар кандай йуналишда ривож-
'iniIиши эхтимолини назардан кочирмайди. У куйидаги
фикрни олБа суради: «Ислом фундаментализми («теза»)
МОХИЯТан замонавий эмас, аммо исломнинг мустамлака-
чмликдан кейинги шаклидир. У дунёвий гарбнинг хукм-
ромлигига карама-карши реакция сифатида вужудга кел-
ли. Исломий популизм («антитеза») Fap6 хукмронлиги
доиридан цолган ёки кейин киритилган баъзи замонавий
унсурларни мослаштириш, ислом нукгаи назаридан дог
матик тал кин килиш оркали купинча Fap6ra карама-карши
КУйиладиган тимсол сифатида фойдаланади.
«Синтез» хали олдинда. Эхтимолки, у куплаб шакл-
/трда мужассам булади»1.
(3. Бжезинский жараён ва ходисаларни урганишда Ге-
кмшинг машхур учлик (триада) ёндашувини кулламокда.
Мпижуд ёки бирламчи холат - «теза» («тезис»), унинг ин-
кори, яъни узгарган, бошка сифат касб этгани шакли —
•Оититеза» («антитезис»), хакикий янги сифати — инкорни
и и кори — «синтез» деб аталади. Синтез дейилишига сабаб,
унда
дастлабки холатдаги — тезадаги — ва кейинги инкор
\олатдаги — антитезадаги — энг яхши сифатлар инкорни
и и корда — синтезда — бирлаштирилади. Назаримизда,
I. Ьжезинскийнинг исломдаги окимларга нисбатан бун-
niill сидашуви бир оз сунъий. Чунки Гегель усулини тари-
ХИЙ у зок давом этадиган жараёнларга нисбатан куллаш
Уринли, 50 -6 0 йиллик жараёнларда у конуният сифатида
•мае, балки ан и к дифференциялаш маган ярим яш ирин
ц'мдемциялар сифатида намоён булади).
Агар ислом фундаментализми теократик бошкарувни
жорий килиш ва сиёсий, иктисодий, маданий хаётни тУлик
шариат меъёрларига бусундириш максадини кузласа, по-
иулистик харакатлар эса, муаллиф фикрича, «исломизм-
1
Збигнев Бжезинский.
Выбор: м и р о в о е го сп од ство и ли глобаль
ное ли дерство. М ., «М еж дународны е о т н о ш е н и я » , 2007, с. 83.
228
Do'stlaringiz bilan baham: |